Jedno od najinteresantnijih pojačanja Zvezde je Stefan Janković (24, 211). Košarkaš koji pokriva obe pozicije pod košem je rođen u srpskoj prestonici, ali su se njegovi roditelji sa porodicom iselili u Kanadu iz ratnim vihorom zahvaćene zemlje. Janković je bio student Misurija i Havaja, a u svojoj seniorskoj sezoni za Reinbou Voriorse je beležio sjajne partije. Ali, nije izabran na Draftu, pa je svoju šansu u NBA tražio preko Letnje lige. U dresu Majamija je ostavio dobar utisak, zaradio kratkoročni ugovor, ali je svoju prvu profesionalnu sezonu odradio u Razvojnoj ligi. Sada ga očekuje potpuno novo iskustvo, jer se evropska košarka u velikoj meri razlikuje od američke.
Lična karta Ime i prezime: Stefan Janković Datum i mesto rođenja: 4. avgust 1993. (Beograd, Jugoslavija) Visina: 211 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: Majami Hit, Siuks Fols Skajfors, Orlando Medžik, Iri Bejhoks, Crvena zvezda.
"Jeste drugačije. Igrali smo šest utakmica u kojima sam se uverio u to. Ali opet, košarka je košarka. Igraš odbranu i cilj ti je da daš koš. Ovde ima dosta iskusnih igrača koji su igrali dosta u Evropi, pa će to sve da legne na svoje. Kroz treninge sam se navikao na određene promene u stilu igre. Pripreme traju mesec i po dana. Ako za toliko nisam uspeo da se naviknem, onda nije ni trebalo da igram košarku", kroz smeh je prokomentarisao Janković.Kratko ste bili član Majami Hita i Orlando Medžika. Da li ste uspeli da unapredite Vašu igru trenirajući sa NBA ekipama?
"Jesam, 100 odsto. Prošle godine sam najviše problema imao sa povredama. Slomio sam šutersku šaku, pa je pukao i ligament skočnog zgloba... Ali, dok sam trenirao i igrao tamo sve je bilo super. Ipak je to NBA. Najviši nivo košarke. Igrači su najtalentovaniji, a uz to i atletski najspremniji. Svaki dan sam trenirao sa Hasanom Vajtsajdom, Goranom Dragićem... Kada radiš sa takvim igračima moraš da napreduješ. Majami ima neverovatan sistem i poznati su po svojim pripremama, koje su najteže u čitavoj NBA ligi."
Kada pričate o Majamiju ne možemo da Vas ne pitamo za Peta Rajlija. Možete li da podelite sa nama nešto o njemu?
"Samim ulaskom u salu on unosi neverovatnu energiju. Kada ga vidiš shvatiš o kakvoj se veličini radi. Ipak je on trenirao jednog Medžika Džonsona. Pričali smo često i viđali se svakog drugog dana. Mogu da vam kažem da se radi o jednom izuzetno normalnom čoveku. Mada, to i nisu bili neki razgovori, jer takvu osobu samo slušaš i upijaš šta ona kaže."
Tu je i Erik Spolstra...
"Spolstra je vrhunski trener, najbolji iz mlađe generacije u NBA ligi. Sa njim sam dosta radio na odbrani, jer ako se ne trudiš u defanzivi on neće da ti pruži šansu na utakmicama. Meni je to uvek bio naslabiji segment igre. Uvek sam voleo da šutiram i retko sam razmišljao o dobroj odbrani. U Americi je to fokus. Kao i ovde. Mogu da kažem da sam je znatno bolje zaigrao i da sam došao na pravo mesto kako bih je još više unapredio."
Vi ste poznati kao krilni centar, ali postoji realna šansa da Vam trener Dušan Alimpijević dodeli i ulogu "petice". Da li ste spremni na to?
"Spreman sam da igram i kao plejmejker (smeh). Šalim se. Dešavalo se nekada u smol bol varijantama da igram i "peticu", ali sam u suštini klasični krilni centar, "streč četvorka". Mogu ja da odigram i unutra ako je potrebno. Šta god. Nisam ja trener. Gde god da me trener stavi moje je da izguram maksimalno."
Šta možemo da očekujemo od Vas?
"Iskreno, odbranu moram da kidam (smeh). Ovde je isto kao i kod Spolstre. Ako je ne igraš nema šanse da dobiješ minute. Nema veze koliko trojki pogodim, bez odbrane nema ništa. Imam te atletske sposobnosti koje su za američke uslove normalne, ali ovde za poziciju koju igram krećem se brže, skačem dobro, mogu da udarim blokadu... Te stvari mogu da iskoristim da pomognem timu. Neću ja sada da forsiram previše, ipak sam ja mlađi igrač. Moram prvo u odbrani da uradim svoje, a za napad ću lako. Navijači od mene mogu da očekuju da igram srcem, boriću se za ekipu koliko budem mogao."
Vi ste napustili domovinu kada ste bili dete i preselili se u Kanadu. Da li imate osećaj kao da ste se vratili kući?
"Na neki način se jesam vratio kući. Oduvek sam razmišljao o povratku, ali, kako mi je NBA non-stop bila u glavi, nisam znao kako i kada će se to realizovati. Tamo živim 20 godina, a ovde sam dolazio sa roditeljima na odmor od 15 dana. Iako Beograd nije moja kuća u mojoj glavi kao da jeste. Moja krv je srpska."
Znači, možemo da očekujemo od Vas da jednog dana igrate za srpsku reprezentaciju?
"Jasno. Ali, nije to lako. Srbija je jedna od najboljih svetskih reprezentacija i moram da dođem do tog nivoa kako bih zaslužio poziv. Naravno, želeo bih da ga dobijem, ali nije sve do mene. Neko drugi odlučuje ko će da bude na spisku. Polako, prvo u Zvezdi da se pokažem i odigram nešto, pa ćemo da vidimo."
Da se vratimo na Vašu koledž karijeru. Sigurno je lepo studirati na Havajima?
„To je raj na zemlji. Mislim, tamo ni studije nisu zahtevne. Časovi traju po dva sata dnevno, pa trening tri ili četiri sata, a onda na plažu (smeh). Kako da ne uživaš kada ti je svaka udaljena na pet, deset ili petnaest minuta?"
S obzirom da ste bili na Havajima, pa onda na Floridi, sigurno ste navikli na plaže. Kako ćete u Beogradu bez njih?
„Ima Ada Ciganlija (smeh). Imamo mi lepa mora u blizini. Mada, moraću malo da čekam kako bi ih obišao. Jedno osam meseci, dok traje sezona. Znao sam da će jednom da dođe kraj. Nisam mogao da ostanem na Havajima 40 godina."
Havaji su dosta udaljeni od drugih država u Americi. Kako su izgledala putovanja dok ste igrali u NCAA? Da li Vam je bilo naporno?
"Naša konferencija je bila samo Kalifornija i naš jedan let je trajao najviše pet sati. Došli bismo tamo dva dana ranije, igrali bismo dve utakmice, u četvrtak i u subotu, a u utorak bismo se vraćali kući. Imali bismo samo dva dana da se naviknemo na vreme i sve ostalo. U Srbiji pet sati putovanja jeste mnogo, ali tamo je sasvim normalno. Ako hoćeš da letiš iz Njujorka do Los Anđelesa to je isto pet sati. Mada, kada je bilo "Martovsko ludilo" morali smo duže da putujemo, ali bismo došli i sedam dana ranije, pa smo imali vremena da se adaptiramo. Trebalo bi reći i da smo imali sjajne uslove. Putovali smo biznis klasom, gledali bismo filmove i tako ubijali vreme. Zato sam sada naviknut na duga putovanja. Ona od dva sata su mi smešna, a u Evropi uglavnom toliko traju."
Imate dosta iskustva u igranjuu Razvojnoj ligi. Možete li da nam opišete kako to izgleda? Da li se igrač tamo stvarno razvija?
"I da i ne. Zavisi. Ako si vezan za NBA ekipu onda je top. Ali, ako si mlad bolje je da pokušaš u Evropi. Ovde treneri imaju veću ulogu. Za NBA se zna, tamo se više cene igrači. Ovde te trener nauči da koristiš glavu, dok se tamo više gleda atleticizam. Ne kažem da je to nešto loše, ali mislim da je Evropa bolja za mladog igrača ako želi da nauči košarku. Razlikuje se i po tome što ovde i navijači znaju košarku. Tamo nije baš tako."
Da li mislite da Vama fali takvo znanje košarke, s obzirom da ste američki đak?
"Mogu da kažem da sam van terena naš, a na terenu stranac. Ipak, tamo sam odrastao, a ovde nisam odigrao nijednu zvaničnu utakmicu, pa je normalno što ću pomalo na terenu da razmišljam kao Amerikanac. Mada nisam siguran da je to nešto što mi fali. Boravak ovde mogu da iskoristim samo još da dodam nešto novo svojoj igri. Mislim da meni ne manjka talenta. Samo da skapiram kada ide ekstra pas i slične sitnice."
Da li biste savetovali mladima da se košarkom bave u Americi ili da ostanu ovde?
"Iskreno, još ne znam kakvi su ovde uslovi za treniranje. Znam samo kako je u Zvezdi i FMP-u. Ali, prema mom iskustvu, tamo dobijaš sve uslove. Dobre škole, smeštaj, hranu... Ako želiš da se školuješ, a znaš da igraš košarku, onda stvarno vredi. Ovde fakultet neko mora da plaća 250.000 dinara. Stvarno mislim da je to pametno. Ali, ako želiš profesionalno da igraš košarku onda je bolje da ostaneš ovde, jer dobiješ šansu već kao mlad. Dok onaj izađe sa koledža ti si po iskustvu već veteran maltene."
Šta očekujete od sezone koja sledi?
"Imamo dobru ekipu, koja je doduše tek sada prvi put okupljena. Odigrali smo tih šest utakmica, treniramo baš jako svakoga dana. Borimo se, bijemo se... Očekujem sve najbolje. Želim da svi budu ponosni na nas i na naš stil igre. Mislim da smo kompletna ekipa. Igramo dobru odbranu, imamo dobre šutere, sa svih strana smo opasni."
Zajedno sa Vama je došao i Nikola Jovanović, još jedan američki đak. Koliko Vam znači njegovo prisustvo u Beogradu, na treninzima i generalno?
"Znamo se pet godina. Njegovo prisustvo mi mnogo znači. Mada i prisustvo drugih mi je bitno. Svi su super prema meni, svi mi pomažu... Ali, Nikolu ipak poznajem dugo, pa kod njega mogu da dođem na ručak koji nam njegova majka spremi, da se i ja osećam kao da sam kod kuće. Kao da su moji roditelji tu. Takođe mi mnogo pomaže i da se snađem u Beogradu, koji nije mali grad."
To je bilo naše sledeće pitanje. Kako se snalazite u prestonici?
"Vozim bez navigacije (smeh). Fali mi da znam ona manje poznata mesta. Za sada znam samo mesta za turiste, ali želim da naučim ona "hole in the wall" mesta što bi rekli u Kanadi i Americi. Tačnije, ona manje poznata, koja znaju samo ljudi koji žive u gradu."
Da li Vam nedostaje kuća?
"Ne. Jedino što mi nedostaje je moja familija koja je iz Foče. Tamo mi je i baka. Čudno mi je to. Tu sam, blizu sam, ali ne mogu da ih obiđem. To je pet sati vožnje. Čak i kada bih dobio jedan slobodan dan ne bih mogao sve da postignem za tako malo vremena. Ima jedno 150 ili 200 ljudi koji su mi rod. Oni planiraju svakako da dođu ovde da me gledaju, ali mi je stalo da što pre obiđem baku. Takođe mi nedostaje priroda tamo. Mada i ovde ima Fruška Gora, koja je prelepa."
Nismo znali da ste ljubitelj prirode.
"Uh, jesam. Jesam ja za grad, ali Srbija je generalno poznata po prirodi. Imamo šume, planine, imamo sve. Žao mi je što sam tu, a ne mogu da stignem da obiđem sve. Kada se završi sezona planiram to da učinim."
Da li imate neki hobi?
"Surfing. Ali, time baš neću moći da se bavim ovde (smeh). Mnogo volim pse. Imam kod kuće dva labrador-retrivera i sad ću da vidim da mi ih dovedu. Zovu se Tajger i Roki i mnogo volim da sa njima šetam kroz prirodu. Nađemo neku šumu, planinu i po sat i po, dva šetamo. Imam i u Bosni azijata, ali ne mogu da ga dovedem da mi bude sam ovde, moram da nađem neku domaćicu (smeh)", u šaljivom tonu je završio Janković.
(foto: MVP / Dragana Stjepanović; Getty Images)
