Ukoliko je Dragan Nikitović neko ko je svojim komentarima košarku približio širokim narodnim masama, onda je Slobodan Šarenac jedan od onih koji su zaslužni što je ona "u Srbalja" postala sport broj jedan. Komentarima je ispratio najveće uspehe nacionalnog tima početkom novog milenijuma, kao i novi početak Dudinih "orlova", uz nezaobilazna klupska takmičenja. Zato smo iskoristili priliku da sa njim popričamo o košarci koja se igrala nekada i o onoj koja je danas aktuelna, te da Vam približimo njegov košarkaški put, ukoliko Vam nije poznat. Usput ćemo da Vam otkrijemo neke stvari vezane za funkcionisanje Radio-televizije Srbije, a u delu koji je košarkaškim zaljubljenicima najzanimljiviji. Naš sagovornik se nije štedeo u odgovorima...
Bez želje da zadiremo u Vaš privatni život, postavićemo Vam samo jedno pitanje koje ga se ipak dotiče. Šta je razlog Vašeg dugog trajanja na televiziji: ljubav prema košarci, želja da ostanete upamćeni ili borba za košarkaški primat u sopstvenoj kući?
"Mislim da je ovo poslednje presudno", uz osmeh je počeo priču Šarenac i u istom stilu nastavio: "Još ako moje kćerke budu na majku (daj Bože), onda ću po bilo kakvom košarkaškom znanju biti na poslednjem mestu u kući. Šalu na stranu, uvek je bila tu želja da bar na neki način ostanem u svetu košarke, zatim ljubav prema ovom poslu, za koji mislim da ga niko od nas posle određenog vremena ne ceni dovoljno. A razlog dugog trajanja na TV-u verovatno je to što se nekome još uvek dopada kako radim. Odavno sam rekao da kada se pojavi veći broj ljudi koji ne ceni moj rad da će biti vreme za povlačenje. Mislim da se ono jako bliži i uvek govorim da su sportu na televizijama potrebni mladi, novi ljudi koji će od nas matorih imati više snage, htenja i elana za ovaj posao, koji zaista melje čoveka."
Mali broj ljudi, bar onih mađih, zna Vaš košarkaški put...
"Rođen sam u Beogradu, gde sam i počeo da igram košarku i to u KK Partizanski put na Karaburmi, jedan mali lokalni klub. Međutim, u to vreme u mlađim kategorijama nam nije bilo bitno gde smo igrali, jer je to bila jedinstvena liga, gde smo igrali i protiv Partizana, Zvezde, Radničkog, OKK Beograda i drugih. Kasnije sam prešao u KK Ušće na Novom Beogradu (to je ona ekipa gde je trener bio Boža Maljković, ali, nažalost, ne i meni) i stigao do Prve srpske lige. Nemam nameru da davim sa nostalgijom za tim starim vremenima, ali to je bio treći rang takmičenja u tadašnjoj Jugoslaviji, za koji smatram, da se ne naljute ovi momci koji igraju danas, da je bio kvalitetniji i bolji od ove današnje naše Prve lige. Igrao sam po Srbiji, jer je to bio prvi nivo republičkog ranga i to protiv tadašnjih ekipa koje vi znate danas kao prvoligaške sastave. Trenirao sam i igrao nekih 15-ak godina, a onda sam uporedo sa tim počeo i da radim na "Trećem kanalu" i tako sam na kraju zarad medija ostavio košarku, koju su moje generacije shvatale kao hobi, a ne nešto od čega bi se sutra jako dobro moglo živeti. Mnogi kažu da su bili talenti i da ih je mrzeo trener ili da su se nesrećno povredili, ali ja ne. Bio sam lenj, a i očigledno loš talenat, jer da sam bio dobar danas bih igrao, makar u Rumuniji, ne bih radio na televiziji", ponovo uz osmeh priča Šarenac.
Da li ste se i na koga ugledali kada ste počinjali posao komentatora?
Najdraži prenos"Izdvojio bih utakmice sa Evropskog prvenstva 2001. i Svetskog prvenstva 2002, a posebno, mnogi će se iznenaditi, utakmicu Argentina-SAD. Mislim da je Argentina igrala najlepšu i najbolju košarku na tom takmičenju. Plej Pepe Sančez me je svojom igrom kupio za ceo život, a i bilo mi je drago da neko tako "razbija" Drim tim na njihovom terenu. Daleko do toga da ne volim SAD ili NBA, već je u tom momentu bilo lepo biti deo istorije u kojoj Amerika gubi posle, čini mi se, 85 uzastopnih pobeda, od kada za njihov tim igraju NBA profesionalci."
"Voleo sam da slušam strane, uglavnom američke, komentatore, mada nikoga nisam posebno cenio, možda legendarnog Marva Alberta. Sa ovih prostora voleo sam da slušam Borisa Mutića (TV Zagreb, kasnije HRT), kojeg sam jednom prilikom imao čast da upoznam i koji me je iznenadio pričom da zna za mene, jer mu je i u to davno "ratno" vreme neko skrenuo pažnju da ima "jedan mali u Beogradu koji odlično poznaje košarku"! Takav komplimetn za mene je u to vreme bio veliki kao kuća. Slično me je iznenadio Joke Vranković, bivši selektor Hrvatske, na Svetskom prvenstvu u Turskoj, kada mi je rekao da mu se dopada kako ja radim ovaj posao i da može dosta toga od mene da čuje. Samo sam rekao kolegi da ko u mom prisustvu Jokea bude nazvao novim nadimkom Džouk (hrvatske kolege mu dale nadimak da je šala od pokušaja da bude trener) imaće gadnog posla sa mnom."
Počeli ste na čuvenom "Trećem kanalu". Da li se sećate prvog prenosa? Koji meč je bio u pitanju?
"Negde početkom davne 1990. godine, u pitanju je bila NCAA košarka, a ako me dobro sećanje služi bio je to duel večitih Djuka i Severne Karoline. Taj period mi se stvarno dopadao i za mene ima veliku važnost i predstavlja lepu uspomenu."
Kakva je situacija u sportskom novinarstvu danas u odnosu na vreme kada ste Vi počinjali?
"Znatno bolja. Pričam o TV sportskom novinarstvu. Smatram da pripadam generaciji koja je probijala led u onoj "staroj" Jugoslaviji i koja je imala zadatak da napravi nešto novo, da nametne neki svoj novi stil, da "prodrma" stvari iz temelja. Uopšte se ne slažem da su oni stariji bili bolji. Poslušajte danas neki stari prenos i videćete koliko je to suvoparno, uz priličan broj pogrešnih izraza, stručno i tehnički tanko i gotovo bez ijednog podatka. Naravno, oni su to pokušavali da nadoknade šarmom, dramaturgijom i slično. Neko se neće složiti, ali ukusi su različiti. Mislim da i ove današnje generacije rade bolje od mene i onih koji su počinjali u pomenuto vreme. To je i normalno, mlađi su i pametniji, imaju više žara u poslu, mnogo više žele, gladni su dokazivanja, i to je sve očekivano. Tako i treba da bude. Smene generacija su normalne i veoma poželjne. Svima poruka - samo hrabro napred."
Krajem 90-ih i početkom ovog veka bili smo najbolji u Evropi. Da li je teško i koliko "žar" iz tog perioda održati i komentarisati košarku danas?
"Nije problem. Svako vreme nosi nešto svoje, treba se prilagoditi novonastaloj situaciji. I sadašnji trenutak ima uzbudljivih utakmica i košarkaša za komentarisati."
Da li je teško ostati klupski neobeležen?
"Prilično! Ne smeš ni glas da povisiš na večitom derbiju pa da ti odmah pripišu da navijaš za suparnički tim. Derbiji su najveći ispit, ali odavno sam prestao da mislim o tome. Svako ima pravo na svoje mišljenje, pa i o komentatorima, koji su javne ličnosti i često, pa i prečesto, se nalaze na udaru javnosti, u većini slučajeva čak i neopravdano, ali sve je to deo posla. Odavno sam govorio, a danas još snažnije tvrdim, da me ne interesuje nijedan klub, niti navijanje za nekoga. Imam omiljene igrače u svakom timu i to je sve."
Koliko je teško naći meru u ne zalaziti u "sitna crevca" same igre, kako bi Vas razumeo što veći broj ljudi?
"Naša uloga, između ostalog, jeste i da edukujemo publiku. Teško je naći meru da se ne pretera sa takvom vrstom priče. Ko to uspe osvojiće većinsku publiku. Ja sam i sam kriv i primao sam zamerke i prigovore zbog takvog načina komentarisanja i pre svega "amerikanizacije" košarkaških izraza i pojmova. To mi danas deluje sasvim normalno da je većina komentatora krenula tim putem. Mada, ta uloga da edukujemo trebalo bi više da odzvanja nekima u glavi i da na to obrate pažnju, a ne da dozvole sebi ulične i nebulozne izraze tokom prenosa. To su stvari za situacije kada se sa bliskim društvom igra basket ili gleda neka utakmca."
LAPSUSI I KONKURENCIJA
Prenos je "živa" stvar, pa se greške i lapsusi komentatora pamte i dugo prepričavaju. I Slobodan Šarenac ima svoju istoriju kada je "smešna strana" posla u pitanju.
"Nažalost, dešava se i naravno da me nervira. Moja najveća glupost je kada sam Raduljicu nazvao Koštunicom. Žao mi je što ću i po tome ostati zapamćen, možda i više nego po nekim prenosima, ali šta da se radi. Da sam pametniji i da sam u tom momentu bio skoncentrisaniji mogao sam da prođem i bez tog lapsusa."
Da je Teodosić promašio protiv Španije?"To bi bila potpuna tišina. Teška i mučna. Bar nekoliko sekundi. A onda bi se začuo moj glas, sa velikom knedlom u grlu, ali u stilu da još ništa nije gotovo i da se za preostale tri sekunde još mnogo toga može desiti."
Da li ste imali priliku da razgovarate sa Raduljicom povodom toga? Kako je on na to reagovao?
"Desilo se da ga nikako posle toga nisam video. Jedva čekam da se vidimo i da ga podsetim na tu moju budalaštinu. Siguran sam da će imati i on meni šta da kaže, ali Miroslav je odličan i ne verujem da je zlopamtilo. Mislim da se u nekom svom blogu čak i šalio na svoj račun povodom toga."
Šta mislite o kolegama? Da li se neko posebno izdvaja?
"Apsolutno. Mlada garda. Tandemi sa TV "Arenasport", Edin i Kole, te Darko i Srđan sa "Sport kluba". Šta mislim da rade dobro, a šta loše, zadržaću za sebe, jer takvi saveti koštaju (smeh)."
Koji je najbolji stručni konsultant sa kojim ste radili prenos?
"Meni je najbolje bilo da radim sa Marinom Sedlačekom i Nikolom Lončarem. Ne možete da verujete šta njih dvojica sve znaju o košarci. Sedlačeka bih stavio na prvo mesto."
O RTS-U I TV PRAVIMA
Zbog čega je sve manje autorskih emisija u sportu?
Ukratko Teodosić ili Dijamantidis? - Teodosić. Duda ili Željko? - Svako na svoj način i u svoje vreme. Lebron ili Durent? - Durantula, naravno. Mozak pre snage. Najk ili Adidas? - Najk. Molten ili Spalding? - Spalding. Parket ili beton? - Sve u svoje vreme, zbog kolena i zglobova. TV lica ili Balkanskom ulicom? - Nijedno od ponuđenih. Klub ili kafana? - Oba, zavisi samo od doba noći. Stanija Dobrojević ili Marijana Mateus? - (smeh) Budite ozbiljni, molim vas (smeh). Novine ili internet? - I jedno i drugo.
"Zbog slabog rejtinga, slabe gledanosti i male zainteresovanosti publike i sponzora. Mnogo posla, a slab rezultat. Istraživanja pokazuju da gledaoci imaju sve manje pažnje, želje i strpljenja da gledaju takav sadržaj. Sve što nije direktan prenos nekog važnog sportskog događaja ili što traje duže od 15-20 minuta gubi pažnju publike. Nažalost, sport je negde na četvrtom mestu TV auditorijuma. Politika, muzika i film su ispred. Nije to krivica televizija, mada ima i toga, ali kvalitet ponude je presudan. Ne možeš naterati nekoga da gleda nekvalitetnu košarku."
Da li možete našim čitaocima, u kratkim crtama, da približite uobičajenu pripremu za prenos jedne utakmice?
"Priprema je svakodnevna. Ona se odnosi na svakodnevno praćenje košarke, u stvari, na život uz informacije iz košarke svaki dan. U početku, kada sam bio mlađi, košarka je bila sve, dok danas postoje neki drugi prioriteti. Uglavnom, kada saznam koju utakmicu ću prenositi uradim apdejt podataka o tim timovima, pregledam statistiku, pogledam na internetu utakmice ta dva tima iz nekoliko prethodnih kola i to je, otprilike, to. Pripreme za ovaj posao su svakog dana i nikada ne prestaju."
Mnogi se žale na odnos RTS-a prema košarci. Da li možete da nam približite borbu za TV prava?
"Teško se to može približiti bez velikog objašnjenja i naširoke priče. Uglavnom ljudi zameraju RTS-u iz navike, uz to zanemarujući činjenice. A one su da su prava preskupa, posebno za nacionalnu televiziju, jer su za kablovske kanale mnogo jeftinija. Uz to, pojedini kanali su direktno vezani sa agencijama koje prodaju prava, tako da mi i ako ponudimo mnogo više novca nećemo dobiti traženo. I u ovoj tržišnoj utakmici mi gubimo jer smo veliki sistem sa mnogo zaposlenih, i sa velikim troškovima i dugovanjima. Međutim, gledaoci moraju da shvate da se i Srbija po ovom pitanju približava ostalim evropskim zemljama, gde su na nacionalnim televizijama u ponudi ostala samo reprezentativna takmičenja. Sve ostalo što je komercijalno je u ponudi kablovskih kanala ili komercijalnih stanica. Ipak, i pored toga naši gledaoci su imali prilke da do prošle sezone gledaju i Evroligu i Evrokup na RTS-u. Sva evropska i svetska prvenstva. Ove sezone radimo i KLS i ABA ligu. Ispustili smo Partizan u Evroligi, ali cena prava po utakmici je bila basnoslovna. Za cenu pet utakmica Partizana kod kuće gotovo se moglo kupiti Evropsko prvenstvo u Sloveniji. To je bilo bezobrazno. Sa druge strane, Zvezda u Evrokupu je završila na drugoj televiziji možda i zbog naše kasne reakcije. Ali, finansije diktiraju sve. Teško je ta prava i otplatiti. To za sada nije problem kablovskih operatera, jer jedni imaju stranu finansijsku pomoć, a drugi, dobro potpomognuti, još plove u elektronskom medijskom srpskom bezakonju. Sa takvima se teško boriti."
Koliki je Vaš uticaj i odgovornost kada je košarka u pitanju na Javnom servisu?
"(smeh) Morao bih to da nazovem korporativnom tajnom. Nedovoljno velika, a nije ni mala. Znam na šta ciljate i verujte da jedna autorska emsija ne bi mnogo promenila."
Da li na našim kanalima ima dovoljno košarke?
"Sasvim dovoljno. Pa ukoliko imate određenu kablovsku televiziju možete da gledate čak i rusko prvenstvo! Ne verujem da neka zemlja u Evropi na svojim televizijama daje toliko prostora košarci, pa i posvećuje pažnju ligama nekih drugih zemalja, što je generalno nepotrebno. U Srbiji možete gledati KLS, ABA, NCAA, NBA, Evroligu, Evrokup, špansku, grčku i rusku, pa čak i Baltičku ligu, ako se ne varam! Mislite da za sve to ima interesovanja?! Nikako! Ne verujem da to postoji bilo gde u svetu."
GDE SE NALAZI SRPSKA KOŠARKA
Pre dve godine ste rekli da smatrate da će se 2015. godine u Srbiji igrati amaterska košarka. Već prethodnog leta domaće takmičenje je bilo na korak od toga. Kako komentarišete to Vaše predviđanje?
"Nisam ja specijalno pametan, niti predviđam budućnost, već sam, realno sagledavši situciju, shvatio da u ova po Srbiju teška vremena sport i košarka, kao neprofitablina delatnost, nema drugog izlaza osim povratka u neko davno vreme. Tada su ovdašnji košarkaši primali solidne stipendije, a ne uživali u višemilionskim ugovorima. Mislim da je ovo tek početak povratka na staro, jer ne verujem da iko više u nekom srpskom sportskom kolektivu može da obeća sportistima, a kasnije do kraja i isplatiti, godišnje ugovore od nekoliko desetina ili stotina hiljada evra."
Postoji i mišljenje da je amaterizam dobra stvar, kako bi se košarka vratila korenima, odnosno da se igra iz ljubavi. Neki smatraju da je to dobar put ka ozdravljenju. Kakvo je Vaše mišljenje?
"Koliko smatram da je to dobar ili, možda bolje reći, jedini put, toliko se bojim da se posle eventualnog ozdravljenja nikada naša košarka neće ni vratiti na ovaj nivo na kojem je sada ili na neki iz prethodnog, ne toliko davnog, perioda."
Gde je danas košarkaška Srbija u odnosu na evropsku elitu?
"Usudio bih se da kažem - ni blizu, ni daleko. Imamo gomilu problema koje nije lako rešiti, poput odlazaka mladih talenata u druge zemlje, lošeg odnosa dobrog dela igrača prema reprezentaciji, nerešenih odnosa u samom Savezu i očajnih odnosa između klubova. To je samo deo problema. Realno, trenutno smo samo prosečni. Pri tome mislim i na reprezentaciju i na klubove."
Domaće takmičenje praktično se igra rekreativno, bez značaja. Može li ovakva Prva liga Srbije da pruži bilo šta dobro srpskoj košarci?
"Ne može takmičenje koje nema nikakvog značaja i gde većina timova igra samo pet meseci u godini da bude dobro ni za koga. Najveće timove ovo takmičenje interesuje tek toliko da između sebe odluče o poretku i o tome ko će se i naredne sezone preko njega dokopati ABA lige."
Kako vidite nastupe srpskih klubova u regionalnom takmičenju ove sezone?
"Žao mi je što Radnički nije igrao bolje i nema bolji plasman. Ekipa iz Kragujevca sigurno po imenima zaslužuje da je bliža vrhu tabele, ali ovo je prvi put da Miroslav Nikolić ima možda i previše kvalitetnih igrača, tako da mi se čini da ponekad ne može svima da im nađe mesto i pravu ulogu. Partizan je bio u boljoj formi na početku sezone, pa iako sam očekivao da će je podići zbog ispadanja iz Evrolige i smanjenog broja putovanja i utakmica, te povećanog broja treninga, to se nije desilo. Međutim, ne treba otpisivati Duška Vujoševića i njegove igrače, jer možda je u pitanju i tempiranje forme. Crvena zvezda je od ekipe sa lošim skorom stigla i do glavnog favorita za osvajanje ove Lige. Promena trenera je urodila plodom. Biće zanimljiva završnica."
Da li imamo velike igrače?"Mnogo je onih koji mogu da postanu dobri košarkaši, a ima i onih koji bi mogli da budu vanserijski. Međutim, dosta toga treba da se poklopi da bi oni uspeli - od talenta, rada, pravog odnosa i velike doze sreće. Ima puno talenata, ali teško je predvideti ko bi mogao postati veliki igrač. Primer je Vasa Micić iz Mega Vizure. Ogroman talenat koji je propustio devet meseci zbog povrede. I sada mora gotovo iz početka da krene i još mnogo više da radi nego ranije."
Od naredne sezone će samo dva kluba ići direktno u Evroligu. U kolikoj meri su poslednje promene dobre ili loše za ABA ligu?
"To je udarac za ABA ligu, ali je ona iz te situacije izvukla najbolje. Mogućnost da oba tima koji će se plasirati u Evroligu budu iz iste zemlje donela je meč poen regionalnom takmičenju u odnosu na nacionalna takmičenja u zemljama u okruženju. Nova udica je bačena. Borba će biti sve veća i oštrija. Ali, gotovo da nema više nikakve šanse da naš Košarkaški savez zatraži od klubova napuštanje ABA lige i povratak domaćoj košarci. Situacija je takva jer ljudi koji vode naše klubove i Savez nisu bili dovljno pametni, brzi i odlučni u biranju strane izmedju FIBE i ULEB-a. Šanse su propuštene, dobit će biti ostvarena samo za velike klubove, nepravda sveprisutna. Izgubili smo u toj košarkaškoj tranziciji od grupe privrednika iz Slovenije i Hrvatske i niko nam nije kriv. Sada igramo kako drugi svira."
U septembru nas očekuje Evrobasket. U prošlosti ste umeli da budete dobar prognozer.
"Rano je da ozbiljno analiziramo snagu i šanse selekcije Srbije na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Mnogo toga još treba da se desi od čega će zavisiti naše mesto na narednom Evrobasketu. Međutim, ne verujem da bi se nekome dopala moja trenutna prognoza, a to je negde između 5. i 8. mesta. Nadam se da grešim."
U kojoj meri rezultat u Sloveniji može da odredi budućnost srpske košarke?
"Ne verujem mnogo u to. Dokaz je srebro u Poljskoj. Odličan rezultat na samom startu tog novog Olimpijskog ciklusa, posle Pekinga i 2008, sa selektorom Dušanom Ivkovićem. Mnogi su rekli da je to zamajac za nove uspehe, ali smo videli šta se desilo. Ni četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Turskoj nije bilo dovoljno za nastavak tog puta ka plasmanu na Olimpijske igre u Londonu. Onda je usledio neuspeh u Litvaniji, pa gotovo potpuni debakl u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. Igraće se košarka kod nas i posle ovog Evrobasketa. Ne vidim ga kao krucijalnog."
MORA DA SE MENJA
Elitno evropsko takmičenje je takođe doživelo promene. Da li će one doprineti popularnosti?
"Donose sigurnije finansije, jer je takmičenje produženo za još osam kola, ali ne i popularnost. Previše takmičenja i utakmica dovešće publiku do zasićenja. Šta je sa onim zemljama koje u nastavku nemaju predstavnika? Mislite da je interesovanje za Evroligu u Srbiji isto od kada je ispao Partizan? Ne verujem! Opet te promene donose boljitak bogatim i velikim klubovima, dok su za manje namenjene "mrvice" koje preostanu."
U ligama širom Evrope se veoma retko dešava da neko ubaci više od 30 poena. Šta je dovelo do oseke talentovanih napadača?
Košarkaške "face" - najjači utisak?"Od stranaca to su Greg Popović, Etore Mesina i Pau Gasol. Ove domaće ne bih rangirao, da se neko ne naljuti (smeh). Popović je čovek koji "diše, jede i živi" košarku 24 sata dnevno. Mesina je veliki gospodin i odličan trener i sagovornik, dok je Pau Gasol ogromna zvezda, a tako neposredan i pristupačan da je to neverovatno."
"Čini mi se da je tome doprineo sam sistem košarke i način igranja, razmišljanje da se odbranom dobija meč i da se primi koš manje, a ne da se postigne jedan više. Talenata i dobrih igrača ima. Ipak, oni koji prelaze pomenutu brojku postignutih koševa ili su stranci koji igraju da bi se uspešnije prodali ili su zaista nesvakidašnji talenti. Dok globalno ne počnemo da razmišljamo i igramo za što veči broj koševa i za publiku, kao u NBA, neće evropska košarka biti na pravom putu. Dobar primer je baš Crvena zvezda, ekipa koja je bila u velikom grču na početku sezone, a koja sada bez problema svakom protivniku može da ubaci 100 poena. Sastav je, osim Skota, isti kao na početku, ali taj novi igrač nije sam preporodio ovu ekipu. To je uradio trener Vukoičić, koji je opustio svoje košarkaše i uneo im prekopotrebnu dozu samouverenosti. Nisu oni tek uz Vukoičića naučili da igraju košarku, već su prihvatili njegovu filozofiju - da uz dobru odbranu moraju još bolje da igraju u napadu i daju koš, a ne samo da ga brane."
Veliki ste ljubitelj i poznavalac američke košarke.
"To je ono što sam komentarisao na početku svoje karijere, tako da NBA i NCAA nikada neće prestati da zavređuju moju pažnju."
Koliko se NBA košarka promenila u poslednjih 20 godina?
"Menja se kao i sva druga košarka u svetu. Možda i još više, jer ljudi koji vode NBA uvek traže neki novi recept za održanje te lige na visokom nivou. Možda će neki posegnuti za merenjem kvaliteta Džordana, Birda i Medžika protiv Džejmsa, Duranta i Brajanta, ali to je nemerljivo. Drugo vreme, drugačija košarka po mnogo čemu."
Pomno ste pratili igre Kembe Vokera na Konektikatu. Da li ste zadovoljni njegovim počecima u NBA ligi?
"Pratio sam i Vokera, ali i još nekoliko igrača i timova u NCAA, kao i svake nove sezone. Volim da gledam Kanzas, Kentaki, Konektikat, Sirakjuz, Djuk i Severnu Karolinu. U Vokerovoj generaciji ima odličnih igrača, poput Kajrija Irvinga, Derika Vilijamsa, Brendona Najta i sličnih. Ipak, mislim da je naredna generacija bila bolja. U neku moju zamišljenu petorku prošlogodišnjeg NCAA šampionata svrstao bih: Entonija Dejvisa (Kentaki), Tomasa Robinsona (Kanzas), Harisona Barnsa (Severna Karolina), Džeremija Lamba (Konektikat) i Diona Vejtersa (Sirakjuz). Eto, to je sve ako nekoga interesuje, i sve na brzinu, da se ne bih setio još nekog dobrog košarkaša. A Kemba Voker se, po mom mišljenju, dobro snašao. Čini mi se da je, ipak, Kajri Irving otišao stepenik više, iako sam ja smatrao da Voker zaslužuje da bude prvi pik na Draftu. Opet se pokazalo da sam pogrešio jer sam bio suviše ličan."
Trenutno se u Americi, na koledžima, nalazi 15-ak srpskih košarkaša. Da li mislite da je to dobar put za Evropljane?
"Teško pitanje. Upravo sam sa pažnjom posmatrao neke partije Gorana Sutona u Cedeviti, koji je bio na Mičigen Stejtu i koji je sasvim solidan igrač. Potrudio sam se da pronađem razlike u odnosu njega i, na primer, nekog našeg igrača sličnih godina. I ima različitih primera. Igranje i školovanje u Americi možda vam obezbeđuje bolji život pored i posle košarke, dok se to u Srbiji shvata potpuno drugačije, te su uspeh, novac i slava - stvari trenutnog proiriteta, dok kvalitet samog igrača može doći do izražaja bez obzira na mesto i vreme."
ZA KRAJ
Dugo ste na televiziji. Šta niste uradili, a voleli biste?
"Ne dugo, predugo sam na televiziji. Nema onoga šta nisam komentarisao. Jedino, možda kao želja ostaje finale NBA lige sa lica mesta. Na početku moje karijere i to sam komentarisao, ali iz beogradskog studija. Mada, u ovo vreme ni to nije dovoljno velika želja da bih za njom eventualno posegao."
Šta Slobodan Šarenac radi u slobodno vreme i koliko ga ima?
"Slobodnog vremena ima, ako se sve dobro organizuje i ako imate adekvatnu "pratnju i podršku" u životu i braku. Pratim košarku, čitam knjige, surfujem po internetu, gledam filmove, a sve to kada mi dozvole supruga i ćerke", poručio je poplarni Šareni za kraj.
(foto: RTS; ABA League)
