Tvorac prvog zlata

Jedan od sinonima trenerske profesije i stvaralaca moderne košarke na ovim prostorima, Ranko Žeravica, rođen je 17. novembra 1929. godine u Novom Miloševu. Krajem 60-ih godina uneo je savremene metode u domaću košarku. Od 1960. godine bio je pomoćnik Aleksandru Nikoliću u reprezentaciji Jugoslavije, a 1965. postaje prvi trener.

Osvajač je prve zlatne medalje jugoslovenske košarke, na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. godine. Košarka je tih godina na velika vrata ušla u domove građana bivše države. Prvenstvo je otvorio predsednik Josip Broz Tito, što nije bio običaj pre toga. Mediji su pratili šampionat kao nikada ranije i košarka je tada postala nacionalni sport.

Jugoslavija nije važila za favorita. Amerikanci su došli na takmičenje sa najboljim univerzitetskim igračima koje je predvodio čuveni Bil Volton. U Evropi je neprikosnovena bila reprezentacija SSSR-a u kojoj su glavni igrači bili Sergej i Aleksandar Belov. Favoriti za medalju bili su još i selekcija Brazila, kao i Italija predvođena Karlom Rekalkatijem.

Sistem takmičenja je bio drugačiji nego danas, na prvenstvu se takmičilo 12 ekipa podeljenih u tri grupe. Po dve prvoplasirane ekipe iz grupa formirale su jednu, finalnu, iz koje je najuspešniji tim postao svetski šampion. To je bila Jugoslavija, koju je Ranko Žeravica vodio do skora 5-1. Pobeda nad Amerikancima u predzadnjoj utakmici je bila odlučujuća, pa poraz od SSSR-a u poslednjem meču nije uticao na plasman "plavih".

Ljubljana je bila početak vladavine naše košarke u narednom periodu. Usledila su tri uzastopna zlata na Evropskim prvenstvima, kao i zlatna medalja na Mundijalu u Manili, Olimpijskim igrama u Moskvi...

Ranko Žeravica je zlatnu medalju osvojio bez Radivoja Koraća koji je tragično nastradao godinu pre prvenstva. Par sezona ranije otpočeo je sa podmlađivanjem tima, a uspešno ih je uklopio sa iskusnijim igračima koji su bili bitni u ekipi.

Sa selekcijom Jugoslavije osvojio je sedam medalja na velikim takmičenjima: zlato (SP 1970, OI 1980), srebro (SP 1967, OI 1968, EP 1969, EP 1971), bronza (SP 1982). Pored toga, ima i odličja sa Univerzitetskih, Mediteranskih i Balkanskih igara. Sa uspehom je vodio i reprezentaciju Argentine.

Paralelno sa radom u nacionalnom timu, Žeravica je presudno uticao na "bum" Partizana početkom 70-ih, kada je selektirao tim predvođen Kićanovićem i Dalipagićem. Pored Partizana, trenirao je i Crvenu zvezdu, KK Pula, Barselonu, Saragosu, Filodoro iz Napulja, Oniks iz Kazerte... Od klupskih trofeja osvojio je evropski Kup Koraća (Partizan 1978) i dve nacionalne titule prvaka (Obras – Argentina 1976) i Partizan (1996). Član je FIBA Kuće slavnih od 2007. godine.

U poslednje vreme dosta kritikuje rad u nacionalnom timu i klubovima, smatra da naša košarka gubi identitet i da smo bez potrebe podlegli trendovima iz drugih sredina.