(BLOG) Milan Mažić: Obučene sudije ili obučene sudije

Iako već određeno vreme "ne jedem" sudijski hleb još se pomalo osećam sudijom, pa sam rešio da ovaj blog posvetim bivšim saborcima sa KLS, koji muče muku sa banalnim stvarima. Usput sam za naslov izabrao jezičke sinonime, koje naš narod uzima iz iste reči - obučen. To sa jedne strane znači da je neko obukao neki odevni predmet, a sa druge da je neko vešt i istreniran (naučen) da radi neki posao. E, pa moje kolege, bar sa stanovišta rukovodećih kadrova KLS (ovim sam sumnjive tipove koji ligu vode na ove ili one načine častio nazivom "kadar", jer su daleko od toga da bi mogli da rukovode i manjim stadom domaćih životinja, a kamoli najelitnijim košarkaškim takmičenjem u Srbiji) nisu ni jedno ni drugo.

U ove dve reči u pomenutoj situaciji je sadržano toliko nedaća koje su tužne i banalne da bih o tome mogao dao napišem bar četiri bloga, ali ću da pokušam da budem koncizan i razumljiv. Pa da krenemo od prvog sinonima za mojih napaćenih 30-ak bivših saboraca. Svesni smo činjenice da su sudije stvarno nužno zlo za svako takmičenje, za ovo pogotovo, pa ih često nazivaju samo drugim delom ove floskule. Obzirom da je najveći nivo organizacije svih sudija na KLS npr. trenutak kada se tim priprema da dođe u mesto odigravanja utakmice (organizacija putovanja), pa čak i tu trojica kolega često ne mogu da se slože kako ili kada da putuju, nije ni čudo što se sve složenije vrste organizovanja sudija jako teško sprovode na Ligi.

Da počnem od početka, tj. od "glave od koje riba smrdi". Samim takmičenjm već četvrtu sezonu, na papiru, rukovodi gospodin Leon Deleon (ako mislite da se šalim sa ovim imenom ili da je ovo pseudonim niste u pravu, ali ime mu nije ni približno smešno koliko način na koji vodi Ligu) koji mnogo bolju reputaciju ima u svetu kulture nego u svetu sporta, što je za naše podneblje sasvim logično. Kako imamo keramičara koji je Ministar, zašto jednom košarkaškom ligom ne bi rukovodio pravnik, uz to umetnički nastrojen? U stvari, kada se vratimo dovoljno unazad, što ja uvek radim, setićemo se da je pomenuti gospodin bio pomoćnik gospodinu profesoru Radomiru Šaperu pre 30-ak godina (od 1987. do 1991), a koji je bio jedan od ključnih ljudi koji su svojevremeno pozicionirali jugoslovensku košarku jako visoko. Kao po starom dobrom običaju, pomoćnik je postao Direktor, da ne iskačemo iz uobičajenih klišea.

Sada, da se ne vraćam i na to kako i kada je gospodin Deleon nakon 30 godina kuliranja "vaskrsao" u srpskoj košarci, da se zadržim na njegovim odgovornostima koje ima kao Direktor jednog takmičenja. Još kada je postavljen na mesto Direktora KLS bilo je reči kako bi menadžer Lige (da ne zbunjuju gospodina Deleona, jer u njegovo vreme menadžeri nisu postojali - nazvaše ga Direktor) trebalo da, osim čitanja izveštaja delegata i propozicija (izricanje kazni za razne propuste klubova u organizaciji) za šta mu treba izmedju sat i dva po kolu (nedeljno), pronađe nekog sponzora. Inače bi bilo glupo da uposle nekoga da radi dva sata nedeljno i to bez ikakve odgovornosti. "Dovođenje pula sponzora je prioritet", izjavo je baš Deleon kada je postavljen na dužnost. Naravno, obzirom da već dugo pre toga (a i posle) trošak takmičenja snose isključivo klubovi i da već godinama unazad nije bilo moguće pronaći sponzora, upošljavanje Direktora poslom pronalaženja sponzora je bilo više nego logičan potez. Kako bi svoj posao što kvalitetnije uradio, pomenutom gospodinu je odmah data veoma zanimljiva "platica" (bolje da ne znate koliko), koju je vremenom (kao i u svakoj privatnoj firmi) trebalo zaslužiti.

Od tada do sada, za "samo" tri sezone se ništa spektakularno nije promenilo. Klubovi i dalje sami finansiraju takmičenje, gospodin Deleon je za potrebe pisanja saopštenja i slanja 10-ak mejlova godišnje uzeo pomoćnika. Ko sada da kuca po tastaturi, gde beše ona pisaća mašina i geštetner iz mog vremena. Sve, naravno, na teret klubova, a prošle sezone je osvanulo i ime sponzora na dresovima sudija, pa su se svi ponadali da će Direktor nakon dve godine da počne da radi ono za šta je nekada doveden, a odmah i debelo plaćen. Sponzor, ni više ni manje, sportska kladionica. Idealan sponzor za stavljanje na dresove sudija. Sad ne mora više da se priča da li sudije idu po kladionicama (pojedini čelnici naših velikih klubova su se svojevremeno dugo bavili istraživanjem ove materije). Ali ćuti, po sistemu "daj šta daš", niko se nije bunio. Sudije ne smeju i da hoće, a ostale ne zanima koliko i kako će to da utiče na imidž takmičenja. Isti je ionako na najnižoj lestvici, pa valjda nije bilo bojazni da bi mogao da se uruši.

Bi kladionica sponzor u toku jedne sezone i to je to. Od koga je dosta je. Ovo je verovatno prvi pomislio Direktor lige. Idemo dalje. Na sastanku pred početak tekuće sezone niko nije razmišljao o tome da li bi ime sponzora moglo da se skoni sa dresova, jer istog više nema? Pa, kada se ta tema otvorila krenuli su da traže razna rešenja... Da li da se print sa tekstila briše? Da li će iko da primeti ako bivšeg sponzora ne sklonimo sa dresa? Ekvivalentno broju šupljih glava koja rukovode Ligom, stigao je i kvalitet rešenja problema. Uglavnom, sudije su dobile uputstvo: "Prešijte nekako to ime sponzora crnom trakom" (valjda vođeni idejom - ionako ste u žalosti što morate da sudite osam godina za iste dinarske takse, pa neće biti sumnjivo). Valjda to niko neće da primeti?!

Kriza u finansiranju mora da se projektuje i na sudije. Ko sada da pravi nove dresove i da baca pare? Ej, bre, pa to je 30 dresova po 10€! 300 evrića bato! Da ne bude zabune, svi plaćeni ljudi koji rade u KLS ponaosob imaju višestruko veće plate od tih (u tom trenutku) ogromnih 36.000 dinara. Čak i sumnjivo lice i pomoćnik asistenta Direktora! Ali, što da se zamaraju gospoda time kada je jednostavnije da se ode kod šnajdera i problem reši? Pametno, nema zbora! Imidž lige - šta to beše? Ko će uopšte to da gleda? Ima li problema? Nema, svi ćute, svi zadovoljni, ajmo na teren! I tako su sudije "obučene" očas posla i bez ijednog prigovora. Bitno je da imamo obučene sudije na terenu! Bravo za organizaciju!

Ova druga obučenost je malo kompleksnija i traži više vremena i rada. Sreća pa se za to brine čovek koji rukovodi sudijama na KLS - gospodin Branko Jovanović, bivši košarkaški sudija i uspešan čovek (ima uspeha u krckanju nasledstva i slušanju nalogodavaca) što bi rekli ljudi - veoma logično. Mislim da je logično da o sudijama baš sudija vodi računa (pa kakav god on bio), pa još ako je na funkciji Sportskog direktora (nit manje organizacije, nit više direktora - stara srpska posla) onda to ima baš specifičnu težinu. Naravno, kao i svaki pravi Direktor u Srbiji i on ima svog pomoćnika (sumnjivo lice), koji ima svog savetnika... I tako oni vode računa o sudijama na Ligi. Ekipa mala, ali vešto izabrana po sistemu - guraj one što slušaju, pokopavaj ove koji nisu lojalni. Da ne bude zabune, sve po spisku dobijenom iz komandnog centra, po strogim uputstvima, a na način da se brane interesi jednog sistema, koji, nažalost, nije KLS, da se glava ne zamara previše. Elem, pored brige o sudijama gospodin Jovanović ima vruć krompir u rukama u vidu delegiranja sudija, preuzet posle najsmešnijeg sistema delegiranja koje smo samo mi u Srbiji u svetu koristili - žrebanja sudija.

Da ne brinu široke narodne mase i svi ljubitelji košarke, posebno se vodi računa o edukaciji sudija na Ligi i iza tog projekta stoji, pored gospodina Jovanovića, ceo tim stručnjaka - kontrolora / edukatora brižljivo izabranih, od kojih većina slučajno ima isto prezime, za koje je virus poslušnosti izgleda čvrsto zakačen. O ovome ću potanko pisati u budućnosti - ko su kontrolori, kako su izabrani i kada i kako su prošli edukaciju za to što rade i, naravno, koliko ih klubovi plaćaju. Ono o čemu sam krenuo da pišem i što je mnogo bitnije je stručna priprema sudija pred sezonu, a ona se obavlja na specijalističkom kampu, koji se svake sezone organizuje otprilike dve nedelje pre početka Prvenstva, uglavnom u Beogradu. Baš organizator i inicijator tog specijalističkog kampa je gospodin Jovanović sa svojim pomoćnikom i ove godine sam od kolega dobio informaciju da je kamp bio organizovan odlično, za razliku od prethodnih godina...

Naime, na "kampu" koji traje tri sata se vrši: testiranje sudija iz fizičke spreme, testiranje sudija iz poznavanje Pravila igre, ali se odvijaju i predavanja i sastanak sa kontrolorima i Direktorom takmičenja. Ako još uvek trljate oči i nadate se da sam napravio lapsus i hteo da napišem tri dana naravno da ste se prevarili. Naime, nakon okupljanja, presvlačenja sudija i zagrevanja odvijao se desetominutni test fizičke spreme, nakon čega su se kandidati tuširali i pripremali za nastavak kampa. Zatim su imali dva predavanja (ako ste mislili da ih je držalo stručno lice gospodin Jovanović i tu ste se prevarili, jer ih je držalo dvoje naših međunarodnih sudija) od po 45 minuta, sa pauzom između, naravno). Potom su sudije smele da ćute na sastanku sa Direktorom lige, jer to funkcioniše po sistemu - ako pitaš nešto sigurno nećeš dobiti odgovor, a mogu da ti se dese razne loše stvari u karijeri (ovo pričam iz iskustva). Uz to, trebalo je rešiti i već pomenuti problem sa dresovima. Nakon svega sudije su imale 30 minuta da urade test iz poznavanja Pravila igre. Možda i previše vremena za ovaj raspored, ali bolje da traje duže da se vidi da se radi!

Tako se, za razliku od sudija iz skoro svih zemalja Evrope (uključujući tu i košarkaške velesile kao što su npr. Malta, Gruzija ili Švedska), gde se organizuju seminari koji traju od tri do sedam dana, kod nas sve po pitanju struke završi za tri sata i to ove godine u produženom terminu, obzirom da su bile promene Pravila igre kojih se trebalo dotaći dodatno. Uobičajeno je da se na ovakvim kampovima (ne u Srbiji) održe predavanja po svim segmentima sudijskog esnafa: mehanici, kriterijumima prekršaja i grešaka, da se uradi usklađivanje kriterijuma, da se organizuje predavanje trenera koji će da približe probleme na nivou odnosa trener - sudija, da se dogovore kriterijumi za održavanje discipline, uskladi oprema, uradi dogovor sa pomoćnim sudijama ili njihovim predstavnicima, dogovore neformalne stvari i urade testiranja, dogovore sve tehničke teme sa Direktorom takmičenja, dogovore kriterijumi koje će kontrolori zahtevati od sudija i još mnogo toga. Ne plašim se da će mi neko od odgovornih iz KLS uzeti ovaj kratak "plan i program", obzirom da isti ne čitaju nikakve stručne materijale (još od čitanke za osmi razred osnovne škole), a kamoli blogove.

Prema izreci "koliko para, toliko i muzike", za Srbiju se sve to spakuje u tri sata. Kada kažem koliko para mislim na sužbena lica, sudije i delegte, koji imaju iste takse i putne troškove već osam godina. Svi ostali koji njima rukovode (uključujući sumnjivo lice u obliku pomoćnika) imaju svoje platice, čije iznose neću da pominjem ovde da ne biste izvršili neko samopovređivanje. Dovoljna je informacija da su plaćeni, jer za to kako i šta rade bi trebalo da plaćaju da bi bili tu gde jesu. Ovde mislim i na Direktora i Sportskog direktora, koji imaju veća primanja nego veći deo (90 odsto) igrača i trenera KLS, ali to je valjda i normalno, jer su plaćeni od strane klubova, koji valjda nemaju finansijskih problema. Kako bi Balašević rekao: "Ludnica je, kanda, otključana širom ostala, prover'te molim..."

Iz ovog drugog segmenta ste svi, nadam se, shvatili da su sudije "obučene" tj. stručno spremne za posao koji bi trebalo da rade u toku sezone, pa nema bojazni da će u tom segmentu biti nekih problema. Naravno, zahvaljujući rukovodiocima KLS, jerdok ovo stado od 30 sudija ima ovakve pastire kakve ima ne mora da brine za svoju budućnost. Dok ne dođu na "klanje", a tada će da bude kasno!

(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)