Košarkaši Crvene zvezde Telekom odigrali su u Istanbulu utakmicu za pamćenje i izgubili. Vreme očaja njenih navijača nakon trojke Zorana Ercega i dva produžetka trajalo je kratko. Znatno kraće nego što su svi navijači crveno-belih očekivali, jer je iz Istanbula stigla vest koja je na trenutak ujedinila vazda nesložan srpski narod.
Šok, tuga, neverica, bes, strah, mržnja, očaj... Sve se spojilo u trenutku kada je Marko Ivković izgubio svoj život na putu da podrži voljeni tim u mestu gde se spaja Istok i Zapad, Evropa i Azija. Sve je te večeri bilo naopako. Organizacija utakmice je bila loša i nakon svega može da se postavi bezbroj pitanja... Zašto su navijači pušteni u Tursku ako nisu mogli da uđu u halu? Zašto nije bilo dovoljno policije da obezbedi događaj? Zašto je taj svirepi čovek uopšte iz kuće poneo nož? Zašto?
Sada je sve to nebitno. Bitno je samo jedno - Marko Ivković-Jagoda, koji je napravio tek nekoliko životnih koraka u svojoj 25. godini je izgubio rat koji je neplanirano došao, izgubio je svoj život.
Sve što bi moglo da se kaže stalo je na tri jezika na fejsbuk profilu Maika Cirbesa:
"Danas nikoga ne zanima rezultat uktamice - izgubili smo jednog od naših navijača. Kako je moguće da se takve stvari dešavaju? Svejedno o kojem sportu je reč, sport bi trebalo da bude zabavan, a ne da izaziva tragedije. Bez reči sam i tužan zbog toga što se desilo. Njegovoj porodici želim mnogo snage", rekao je Zvezdin centar, čovek koji dolazi iz države koja je odsečena od ovakvih stvari i čija policija reaguje kada Galatasaraj igra svoj meč, a turski iseljenici u formi plemena lome Berlin ili Minhen BEZ LJUDSKIH ŽRTAVA.
A u Istanbulu...
Turska policija:
"Nećemo otvarati slučaj jer nemamo dokaze"!
Slučajno ili ne? Oni znaju da nemaju dokaze tek nekoliko sati nakon smrti stranog državljana na teritoriji svog najvećeg grada. Da li su ponosni na to? Stavili su so na svežu ranu. Istina je da su zatajili, da nisu radili posao za koji su plaćeni i da su izneverili svoje građane i gosta koji je došao iz neke tamo zemlje. Izneverili su Markovu porodicu, njegove prijatelje i ugrozili su život 400 ljudi koji su došli da prisustvuju spektaklu na najvišem nivou, uz organizaciju na najnižem mogućem.
Ergin Ataman, trener Galatasaraja:
"Napadali su našu policiju i naše navijače bakljama i kamenjem. Njih 300, 400 terorista, Evroliga bi morala da suspenduje te ljude. Bio sam zabrinut kao građanin, drugde nema takvih stvari", rekao je čovek čiji je posao bio sve samo ne da se bavi ovim. Prošlo je tek nekoliko sati kada je na svom Tviter profilu sam sebi uskočio u usta i povukao izrečeno. Navodno, nije znao da je mladi život izgubljen ali je gotovo nemoguće da je izjava bila u onom kontekstu bez navedene informacije. Još jedan udarac na ljudskost.
Stigle su reakcije i iz Srbije. Ataman odjednom nije dobrodošao, ali je teško predvideti sredstva kojima to može da se izvede ako u nekoj narednoj, nazovimo sportskoj, priredbi Ergina dovede put u Beograd. Teško je predvideti i reakcije svakog navijača koji je mogao da bude na mestu nesrećnog Ivkovića. To je mogao da bude vaš brat, sin ili prijatelj, kao što je Ivković bio nečiji. To je ono što obavezuje da se istanbulska noć 21. novembra 2014. godine godine nikada ne zaboravi. Niko ne može da garantuje da se neće ponoviti jer je na ovoj planeti moral, kodeks i poštovanje svojeg, a kamoli tuđeg, davno zaboravljena stvar.
(foto: KK Crvena zvezda)
