Konstantin je ostvario još jedan plasman u Superligu i potvrdio kvalitet i kontinuitet dobrih igara. Niški tim iz godine u godinu napreduje i beleži bolje rezultate u odnosu na prethodni period. Uz njihovo ime idu i problemi koji prate sve srpske klubove, a zbog opšte nezainteresovanosti medija za klupsku košarku u Srbiji ti problemi su često neopravdano više potencirani od lepih stvari, kojih ima u većem broju.
Košarkaški poznavaoci će redom istaći da snaga Konstantina leži u kolektivnoj igri i u činjenici da je "kostur" ekipe zajedno od drugoligaških dana. Naš sagovornik je jedan od igrača za koga su vezani dobri rezultati Nišlija od samog početka, vremena kada je Jovica Antonić počeo da slaže kockice danas jednog od najboljih prvoligaških timova.
Vladimir Veličković je ostavio dubok trag u niškoj košarci, iako je tek napunio 27 godina i najbolje partije su pred njim. Koliko znači niškom timu videlo se i u finišu Prve muške lige Srbije, kada je tim Konstantina bio lišen pomoći prvog plejmejkera zbog neugodne povrede. Ipak, na radost svih navijača Konstantina, a i pravih ljubitelja košarke, povreda je prošlost.
"Posle utakmice na "Kupu Radivoja Koraća" protiv Mega Leksa osetio sam bol u stopalu. Protiv OKK Beograda u domaćoj ligi sam pauzirao zbog toga, ali sam pokušao da zaigram protiv Kruševca. Odigrao sam dvadesetak minuta i to je bilo pravo mučenje. Nakon tog meča mi je otekla noga, stanje se pogoršalo. Na svu sreću, Superligu smo obezbedili ranije i bilo je prostora da se posvetim svom problemu. U dogovoru sa klubom sam dobio dozvolu da radim i ojačam nogu kako bih bio maksimalno spreman za Superligu. Sada je sve kako treba i vratio sam se punom treningu."
Lična karta Ime i prezime: Vladimir Veličković Datum i mesto rođenja: 3. mart 1989. (Vlasotince) Visina: 178 centimetara Pozicija: Plejmejker Klubovi: Zdravlje (2007/08), Ergonom (2008/09), Vojvodina Srbijagas (2009-2011), MZT Skoplje Aerodrom (2011), Konstantin (2011-2013), Handlova (2013/14), Konstantin (2014-)
Sezona u Prvoj muškoj ligi Srbije je još jedna za istoriju niške košarke.
"Ostvarili ogroman uspeh ako uzmemo sve u obzir. Prošlosezonski rezultat je okarakterisan kao neverovatan, igrali smo Superligu i završnicu Kupa. Po završetku sezone smo ostali bez tri vrlo bitna igrača, a sada smo ponovili taj rezultat. Umesto Petra Despotovića, Nemanje Baraća i Bogdana Obrenovića su igrali mnogo mlađi momci. Na utakmicama nisu imali preveliku minutažu, ali smo mi na treninzima osetili veliku razliku odlaskom ovih igrača."
Smanjena rotacija je bila veliki problem na početku takmičenja.
"Sezonu smo započeli porazom u Čačku. Ako se dobro sećam primili smo preko 20 trojki. Posle toga smo nešto duže tražili svoju igru i to je posle četiri, pet kola došlo na svoje mesto. Vezali smo u jednom trenutku sedam pobeda, a podvig protiv FMP-a u Železniku je, po meni, prelomio sezonu. Definitivno nas je odredio za Superligu. Tada smo "isplivali" i za "Kup Radivoja Koraća"."
Kada se saberu svi utisci, potvrđen je kontinuitet višegodišnjeg dobrog rada.
"Ako uzmemo u obzir da smo sa promenjenim timom ponovili prošlosezonske rezultate, ovaj uspeh je možda i značajniji. Kontinuitet postoji, krenuli smo od Druge lige i svake godine napredovali. Na kraju, kada smo ostali bez pojačanja sa strane ostvarili smo dobar rezultat, što je i neki dokaz našeg kvaliteta. Naravno, na čelu sa stručnim štabom."
Ekipa je na kraju domaćeg takmičenja malo pokvarila utisak, ne toliko zbog par rezultatski nebitnih poraza, nego više zbog "govora tela" igrača na parketu. Nedostajao je agresivan pristup tokom svih 40 minuta na obe strane terena, po kome je tim postao prepoznatljiv.
"Više faktora je uticalo na slabiji kraj sezone. Jedan od glavnih razloga je i štrajk nakon završetka "Kupa Radivoja Koraća". Mi smo želeli da se u najkraćem roku dogovorimo sa upravom. Nismo u tome uspeli, to se rasteglo. Sad, iz ovog ugla, taj štrajk nam nije doneo ništa dobro. Naša je krivica što mi nakon njega definitvno nismo bili spremni da iznesemo sezonu na pravi način. Nismo bili u stavu kao što smo bili pre, još uvek nam je u glavama bilo "u obradi" sve što se dešavalo. Pre smo bili u stavu na devet metara od koša, posle toga to nije bio slučaj, to je vezano i za motivaciju..."
Veličković nije oduševljen što će se Superliga igrati u dve grupe i što će, umesto 14, igrati samo šest utakmica.
"Prisutno je neko razočaranje. Na početku sezone se svi mi borimo za Superligu da bismo igrali protiv naših najboljih klubova. Svi znamo kakva je poseta u KLS, a kako je kada počne Superliga. Šta je tu je, ne možemo da utičemo na te odluke. Po onome što čitam, ovo je nužno zlo, drugačije nije moglo, ali svakako mislim da to nije pošteno prema nama i ostalim ekipama koje su se borile za Superligu."
Konstantin je u grupi sa Partizanom, Mega Leksom i Borcem.
"Teška grupa. Protiv Mege smo igrali na Kupu sasvim dobro 30 minuta. Oni su pokazali kvalitet, na kraju i osvojili trofej. Definitivno mnogo jaka ekipa i ozbiljan sistem. Tim spreman da igra jak presing svih 40 minuta i protiv njih smo videli koliko sitnice dolaze do izražaja. U KLS ligi se mogu ispraviti neke "žute minute", promašen penal, faul... Protiv ovakvih timova ne mogu. Sa Čačkom smo ove sezone igrali dva puta i zabeležili dva poraza. Ranijih sezona smo mi njih pobeđivali po dva puta. Imali smo i jedan incident protiv njih, to je iza nas, ali imaćemo dosta motiva protiv njih da pokažemo da smo bolji tim."
Veličkovića u Nišu doživljavaju kao domaćeg igrača, ali njegova karijera nije počela u gradu na Nišavi.
"Košarku sam počeo da treniram u trećem razredu osnovne škole u Vlasotincu. Otišao sam na jedan trening kod Saše Grujića, sada pomoćnog trenera Lokomotive Kubanj. Kod njega sam napravio neke prve košarkaške korake, a zaljubio sam se u ovaj sport posle prvog treninga. Od tada, pa sve do danas, imam istu strast prema treningu."
Nakon što se videlo da talentom i odnosom prema igri odskače u odnosu na vršnjake usledio je tada logičan korak dalje.
"Neko košarkaško detinjstvo sam proveo u Leskovcu. Zdravlje je tada bilo vrlo jak i organizovan klub. Igrao sam u kadetskoj i juniorskoj selekciji, a zatim i u drugom timu te ekipe. Kada sam postao punoletan potpisao sam i prvi profesionalni ugovor sa Zdravljem, igrao za drugi tim, a "skidao se" i za prvu ekipu."
Sledeća stanica je bila Niš. Ergonom više ne postoji, ali je tih godina bio vodeći niški klub, sa rezultatima sličnim koje ima Konstantin danas. Ipak, najveći broj igrača Ergonoma nije bio iz Niša, pa se publika nikada nije poistovetila sa tom ekipom. Veličković je bio član jedne od boljih generacija tog tima.
"Naredne godine sam upisao fakultet u Nišu, raskinuo ugovor sa Zdravljem i došao u Ergonom. Dogovor je bio da treniram sa prvom ekipom, a da iskustvo stičem u srpskoligašu iz Vranja za koji je trebalo da nastupam na dvojnu registraciju."
Ipak, desilo nešto neubičajeno iz današnjeg ugla. Jedan mladi trener je skupio hrabrost za odvažan potez.
"Trener Ergonoma je bio Ljubiša Aničić iz Novog Sada. Prošle su neke tri nedelje priprema i došle prve trening utakmice, a klub nije doveo pojačanje na poziciji plejmejkera. Tada me je Aničić pitao da li mislim da sam spreman da igram i ja sam prihvatio ponuđeno. Bukvalno sam iz Druge srpske lige došao u elitno takmičenje. Sećam se te prve utakmice. Ergonom je igrao protiv Tamiša, a Pančevcima je tada bio plejmejker njihov današnji trener, Bojan Jovičić. Te godine je Ergonom imao odličnu ekipu: Aleksandar Mladenović, Slaviša Bogavac, Nemanja Marić, Stefan Majstorović, Dušan Domović-Bulut... Pobedili smo Tamiš, dao sam nekih petnaestak poena, što niko nije očekivao. Najmanje ja. Tako je počelo."
Sezona je odmicala, a Veličković je u potpunosti opravdao Aničićevo poverenje.
"Prvih nekoliko utakmica smo odigrali odlično i dobio sam priliku da tu sezonu odigram kao startni plejmejker sa zavidnom minutažom. To mi je mnogo značilo za nastavak karijere. Delio sam minute sa Domovićem-Bulutom na početku, a kasnije je i Nemanja Marić igrao plejmejkera pa smo se menjali. Tada je u ekipi bio i Vladislav Stanisavljević, mlađi i od mene, ali je dobijao šansu. Bilo mi je mnogo lako da igram jer sam stvarno u petorci imao proverene igrače. Na mene protivnički igrači nisu u početku ni obraćali pažnju jer sam imao saigrače od kojih je svaki imao po 30 poena u rukama."
Dobre igre nisu prošle nezapaženo i došlo je do nove promene sredine.
"Vojvodina Srbijagas je tada ispala iz Jadranske lige. Bili su ambiciozni, želja je bila da se što pre vrate u regionalno takmičenje i ja sam potpisao trogodišnji ugovor sa njima, a tamo sam proveo dve sezone. Imali smo dobru ekipu, ali nismo igrali dobro. Na kraju te prve sezone nam je Superliga izmakla za jednu pobedu. Meni lično je značilo što sam kao drugi plej u toj ekipi imao sasvim solidnu minutažu. Sledeću sezonu su obeležili finansijski problemi u klubu, bukvalno do dve nedelje pre početka lige nismo znali hoćemo li je igrati ili ne. Ja sam čekao jer sam znao da mi je projektovana uloga prvog organizatora. Mi smo se te godine borili za opstanak, ja sam stekao veliko iskustvo i imao značajnu ulogu u ekipi."
Pred kraj te sezone stigla je i ponuda iz inostranstva, od MZT-a iz Skoplja.
"Pošto smo nekoliko kola pre kraja obezbedili opstanak u ligi, u dogovoru sa ljudima iz Vojvodine sam raskinuo ugovor i otišao u Makedoniju. Na taj način sam sebi obezbedio sezonu dužu tri meseca. Igrao sam makedonsku Superligu i finale nacionalnog Kupa. Od rivala Rabotničkog smo izgubili i finale Kupa i polufinale plej-ofa, što je uticalo na nezadovoljstvo navijača jer je to tamo "večiti derbi"."
Za to vreme se u Nišu pojavila nova košarkaška priča. Košarkaški klub Sinđelić je ostvario plasman u B ligu, današnju Drugu ligu. Usledila je promena imena, stvoren je OKK Konstantin sa ambicijom da vrati nišku klupsku košarku u najviši rang takmičenja. Veličković je video sebe u tom projektu.
"Nakon MZT-a sam se vratio u Niš. Došao je Jovica Antonić i on mi je predočio kakav ima plan za Konstantin. Celo leto smo radili zajedno. Napravljena je ekipa za B ligu konkurentna za povratak u elitnu KLS. Sviđao mi se ceo koncept. Kod Antonića sam imao odrešene ruke, bio jedan od vodećih igrača."
Osnova današnje ekipe stvorena je u tom periodu i te dve sezone Veličković apostrofira kao posebno važne za svoj igrački razvoj.
"Trebalo bi istaći da je Antonić tog leta napravio selekciju koja i danas čini "kostur" tima Konstantina. Nas šestorica smo i dalje u klubu. Marko Cvetković je tu sezonu sa nama proveo kao igrač, a naredne se preslio na klupu. Tu su još Mladen Vitković, Nemanja Gudžić, Vladimir Đorđević i Danilo Tasić. Radilo se zaista kvalitetno. Uspeli smo da se plasiramo u Prvu ligu. Antonića je zamenio Boško Đokić sa kojim smo još jedno celo leto proveli radno, pravila se prvoligaška selekcija. Te sezone smo ostvarili ono što niko nije očekivao, igrali smo timski sa zaista granitnom odbranom, tačnim i preciznim zadacima, svaki igrač je znao šta je njegov posao na terenu. Ušli smo u Superligu i zaista smo svi mnogo napredovali."
Usledio je i drugi izlet u inostranstvo, ovaj put na duži period.
"Sledeću sezonu sam proveo u slovačkoj Handlovi. To je klub sa velikom tradicijom, mesto od dvadesetak hiljada stanovnika koje je imalo prvoligaša i u Čehoslovačkoj. Tamo sam otišao sa saigračem iz Konstantina Nemanjom Gudžićem, a u toku sezone nam se pridružio još jedan iz prošlogodišnjeg sastava Konstantina, Milovan Savić. Oni su bili u krizi rezultata pre našeg dolaska, pa su nam ljudi iz kluba dali kao osnovni zadatak da vratimo publiku u dvoranu i da se plasiramo u plej-of. Mi smo ispunili taj cilj, na kraju završili kao šesti u ukupnom plasmanu i svi su bili zadovoljni."
U međuvremenu je Konstantin već izgradio ime na domaćoj sceni i igrači su u njemu znali na čemu su.
"Stekao sam neko iskustvo igranja u inostranstvu i našoj Prvoj ligi. Vratio sam se u Konstantin pred početak sezone 2014/15. Po mom mišljenju, u toj sezoni smo imali najjači sastav po nekim individualnim karakteristikama igrača, a beležili smo i sjajne rezultate."
Niš je konačno postao poznati košarkaški centar. Zabeleženi su najbolji rezultati u istoriji muške klupske košarke.
"Ta sezona u kojoj je Jovica Antonić proveo tim kroz B ligu, zatim leto sa Boškom Đokićem, to je najbitniji period za Konstantin. Po mom mišljenju, njih dvojica su postavili temelje ovog kluba. I ta sezona sa Đokićem je posebno važna jer je u njoj i Marko Cvetković učio od izuzetnog stručnjaka."
Iako se u poslednje vreme ime Konstantina provlači u negativnom kontekstu u pojedinim srpskim medijima, Veličković priznaje da problema ima kao i svuda, ali da je Konstantin ipak ozbiljna organizacija.
"U situaciji kakva je u zemlji, Konstantin jeste dobro organizovan klub. Uslove kakve mi imamo nemaju ostali u domaćoj ligi i to bi trebalo istaći. Pre svega mislim na dostupnost hale "Čair", koja nam je na raspolaganju u odličnim terminima dva puta dnevno. Teretana, smeštaj, hrana, te prateće stvari, sve je obezbeđeno i na visokom je nivou."
Niški tim je po mišljenu orgnaizatora igre prethodnih pet sezona išao uzlaznom putanjom i stigao do nekog svog maksimuma.
"Vraćam se na onaj deo gde smo nas šestorica, pet igrača i trener, tu od početka. Iz godine u godinu je pravljen korak više, treći put igramo Superligu, dva puta smo bili učesnici "Kupa Radivoja Koraća". Kao da smo došli do granice, došlo je vreme za iskorak. Ne moramo mi tu da budemo prisutni, ali nekako je logično da se razmišlja o napretku. To je, naravno, usko vezano sa finansijama, a problem je što je jedini sponzor kluba grad Niš. Teško je sve to ispratiti. Verovatno mogu da se pronađu ljudi koji vole košarku, da se nađu neki sponzori, da se budžet poveća... Mislim da je stvarno vreme za to, a da Niš zaslužuje da se krene korak napred i organizaciono, samim tim posle i rezultatski."
Reč trenera Cvetkovića"Veličkovića poznajem od 2006. godine. I tada, kao vrlo mlad igrač, pokazivao je da ima sjajne radne navike i pristup igri. Može da bude ponosan na ono što radi kao igrač. Nama je veoma bitan šraf svih ovih godina. Kao plejmejker je vremenom sazrevao, sa njim nikada nije bilo problema u objašnjavanju i komunikaciji."
Veličković ističe veliku ulogu trenera Marka Cvetkovića za njegov lični, kao i za napredak u igri čitavog tima.
"Još kao igrač on je nama mlađima delio korisne savete. Zatim kao pomoćnik Boška Đokića, naposletku i kao trener. Stalno me je usmeravao na koji način treba da razmišljam kao plejmejker. Da vodim ekipu, razmišljam, prepoznajem prednosti na terenu... Nekada to uspevam, nekada ne, ali mi je stvarno velika podrška od samog početka."
Cvetković je bio saigrač sa velikim brojem igrača Konstantina, što podrazumeva da je sa njima imao neku vrstu drugarskog odnosa bez obzira na razliku u godinama, a primetno je da danas kao trener ima autoritet. Veličković ima objašnjenje za to.
"Još u periodu dok sam počinjao u Zdravlju iz Leskovca imao sam priliku da malo treniram sa Markom. Kasnije smo trenirali i preko leta zajedno u Nišu, a posle i u njegovoj poslednjoj sezoni bili saigrači. On je uvek bio autoritet. Pokušavao je da nam svojim primerom pokaže kako se treba ponašati i raditi na treningu. Ukazivao nam je kako bi trebalo raditi da bi smo stigli do nekog našeg maksimuma. Od samog starta je on autoritet koji smo poštovali i slušali. Kada je postao trener nije više mogao da se ponaša kao dok nam je bio saigrač, ali je ostalo obostrano poštovanje."
Plejmejker Konstantina veoma poštuje posao kojim se bavi i razmišlja drugačije od većine običnih posmatrača košarkaških dešavanja koji nisu upoznati sa razvojnim putem potrebnim da bi se stiglo do nekih rezultata.
"Ja bih da malo proširim priču, da pogledamo iz drugog ugla. Ako posmatramo Srbiju, imamo veliki broj košarkaša u nižim rangovima takmičenja koji nikada ne dođu do Prve lige. Dosta je primera da iz Druge lige, pa i iz nižih rangova, igrači odu u inostranstvo i pokažu kvalitet. Ono što pokušavam da kažem je da samo igranje Prve lige kod nas smatram kao privilegiju. Koliko god ona nekome izgledala smešno, prate je svakakve priče, znam da smo mi u nekom našem društvu priznati."
Odricanja prvoligaških, kao i igrača u nižim ligama, nisu manja od košarkaša u znatno priznatijim sredinama.
"Ceo taj put koji prođeš da bi zaigrao Prvu ligu, pa sad eto naš primer, da zaigraš u timu koji stigne do Superlige i "Kupa Radivoja Koraća" nije nimalo lak. Ogromna je konkurencija i svako ko voli da igra i trenira to doživljava kao nagradu. Privilegija je raditi ono što voliš. Evo, dvanaestorica nas je u Konstantinu, a znam da ima sigurno dvanaest kvalitetnih košarkaša koji vredno treniraju i rade, a ne mogu da igraju Prvu ligu. Oni bi se rado menjali sa nama."
Po njegovim rečima, kvalitet igrača u Srbiji sigurno nije pod znakom pitanja.
"Mogu da uporedim slovačku i našu ligu, jedina razlika je što je njihova liga organizovanija. Situacija u državi je takođe bolja, profesionalna liga, 12 klubova, znaju se budžeti i to je to. Igrački kvalitet lige tamo, ipak, nije veliki. Mi smo košarkaška nacija i uvek imamo nove mlade momke koji donose nešto novo. Evo, imamo primer Gudurića koji je iz KLS otišao pravo u Evroligu i pokazuje da može da je igra bez problema na visokom nivou. Mladi Slovak i Srbin ne mogu da se porede po kvalitetu. E sad, mi smo jeftina radna snaga, dok će mladi Slovak imati veliku platu samo zato što je domaći igrač."
Veličković je svestan da situacija u srpskoj košarci nije izuzetak u odnosu na sva ostala dešavanja u zemlji.
"Finansijska situacija je takva kakva jeste. Ali, kako je u svim sferama društva tako je i u sportu. Mi smo kao mladi ljudi solidno plaćeni, iako sa našim kvalitetom možemo više da zaradimo u inostranstvu. Uvek su tu kašnjenja, problemi, ali bar u našem klubu nam na kraju ne ostaju dužni. Tako da možda nije ni prikladno da se mi žalimo na primanja, dok su verovatno oni koji će ovo pročitati u težoj situaciji od nas."
Pauze između takmičenja su najveći problem srpskih košarkaša.
"Kod nas je veliki problem kalendar. Godišnje prvoligaški igrač primi sedam, osam plata. Ponavljam, po onome što smo pročitali, ljudi koji vode ligu jednostavno kažu da je to moralo tako, da nije moglo drugačije zbog mnogo razloga. Velika je šteta što većina klubova prestaje sa radom završetkom poslednjeg kola u KLS. Retko koji klub da pauzu igračima pa nastavi treninge do juna, a zatim na vreme započne pripreme za narednu sezonu. Taj period je mnogo bitan za individualni razvoj igrača."
Igrači Konstantina su u nešto boljoj poziciji.
"Mi u Nišu nemamo probleme sa terminima, možemo da radimo. Ali, šta da rade oni u Beogradu čiji klubovi po završetku lige više ne plaćaju termine i ti igrači nemaju gde da treniraju. Čekaju avgust ili septembar da se ponovo skupe. Moraju sami da se organizuju, da plaćaju iz svog džepa, a završili su sezonu za koju još nisu isplaćeni. "
Veličković ne želi da razmišlja mnogo unapred o nastavku karijere.
"Naravno da svi mi gledamo i čekamo ponude iz inostranstva pa da tamo negde ostvarimo neku zaradu. Ako bude dobrih ponuda onda ću i razmišljati o njima. Sigurno je da neću po svaku cenu gledati da odem."
Jedan od problema domaće košarke je i ta neizvesnost. Igrači su prepušteni sami sebi i nemaju predstavu da li se na njih računa za neki budući period.
"Normalno je da po završetku sezone odmah počneš pregovore sa klubom u kome si je završio ako postoji obostrani interes. Kod nas to funkcioniše tako da se neke stvari previše podrazumevaju. Mi smo tu gde smo, ako odemo negde javićemo da smo otišli. Ako ne javimo oni će nama javiti kada da dođemo na početak priprema. I nakon priprema će nas pozvati poslednji dan pre isteka roka da potpišemo ugovore."
Na kraju razgovora Vladimir Veličković je uputio poruku pristalicama Konstantina koje su bili uz njih tokom čitave sezone.
"Svesni smo da je štrajk ostavio traga na našu igru i nismo zadovoljni načinom na koji smo završili prvenstvo. To nam je dodatni motiv da iskoristimo period do Superlige i pripremimo se što bolje. Da se vratimo pepoznatljivoj kolektivnoj igri u odbrani i napadu. Stvarno nam je bitno i mnogo nam znači da publika dođe u što većem broju da nas podrži. Želimo da na najbolji mogući način završimo Superligu i stavimo tačku na još jednu uspešnu sezonu. Nadam se da ćemo iskoristiti Superligu da kvalitetnim igrama i dobrom atmosferom u "Čairu" najavimo nešto više za narednu sezonu", zaključio je Veličković.
(foto: konstantinokk.rs, MVP)
