Vikend nam je konačno doneo dugo očekivani početak ABA lige, kao i start u najjačoj ligi Evrope, liga Endesa. Međutim, u senci ovih događaja, pomalo sakriveno od očiju medija i košarkaške publike, u Istočnom Sarajevu se, od 28-30. septembra 2012. godine, održava drugi Međunarodni košarkaški turnir "Kup prijateljstva Radivoj Korać", na kojem učestvuju kadetske ekipe Barselone, Partizana, CSKA i Cibone.
Mečevi se igraju u dva sportska objekta u Istočnom Sarajevu, sali Osnovne škole "Aleksa Šantić" u Istočnoj Ilidži, u kojoj su se igrali mečevi u petak, i sportskoj dvorani "Peki" na Palama, u kojoj su se igrali mečevi u petak i subotu, te u kojoj će se održati i svečano zatvaranje turnira u nedelju u 20 časova. Čitavi događaj svojim prisustvom uveličeva i počasni gost turnira, proslavljeni reprezentativac SFRJ Nikola Plećaš.
Imena učesnika sama po sebi govore da je ovo jedinstven događaj na ovim prostorima. Međutim, imena igrača čine ovaj događaj neprikosnovenim i pravim uživanjem za košarkaške sladokusce. Dovoljno je reći da je Barselona dovela Milovana Draškovića, Stefana Penoa, Nedima Đedovića, Partizan Aničića, Magdevskog, Glišića. Šta tek reći o Ciboni koja je došla sa Arapovićem i Mazalinom, momcima koji su dominirali na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu za kadete, a prvi su bili i na Svetskom juniorskom prvenstvu. Ili ekipa CSKA, koja za ove prostore ima, po imenima, nedovoljno poznate igrače, ali će se sigurno ubrzo čuti za braću Kliundikov i još neke plavokose momke.
Turnir je otvoren utakmicom Cibona - Partizan. Nadali smo se da će nam se posrećiti da na delu vidimo javnosti već poznata imena iz Cibone, Mazalina i Arapovića. Potonji je prethodnog vikenda već "ukrao" nekoliko minuta u seniorskom timu protiv Anadolu Efesa. Na drugoj strani smo tražili Makedonca Magdevskog, Glišića i druge. Ne treba da napominjemo da su uzaludni bili pokušaji da nađemo na zvaničnim sajtovima sastave kadetskih timova.
A onda zagrevanje. Cibona sa svojim perjanicama u najjačem sastavu, sa sve Josipom Sesarom na klupi. Možete li ga zamisliti u toj ulozi? Na drugoj strani rastrčani Partizanovi momci, vidno fizički slabiji od konkurenata, pola tima bukvalno dečica. Kasnije smo saznali da su ubjedljivo najmlađi na turniru. Utisak se posebno odnosi na spoljnu liniju, hde nije bilo povređenog Magdevskog, koji je sedeo na klupi. Utisak je bio da igraju dva tima različitih uzrasta i da crno-beli nemaju šta da traže u tom meču.
Krenulo je upravo onako kako smo i očekivali, Cibona jače i odgovornije. Ozbiljnost i ton igri daje već pomenuti dvojac, Arapović dole, a Mazalin pokriva spoljne pozicije, mada građom u ovom uzrastu može da igra i četvorku. Lako i brzo "vukovi" dolaze do prednosti koju održavaju celo prvo poluvreme, a kasnije samo i uvećavaju do kraja utakmice. Igrači Partizana su borbeni, trude se i po pravilu uspevaju da smanje prednost kada Cibona uvede drugu petorku. Mnogo više su rotirali, pokušavali da upspotave bilo kakvu igru ispod koša, ali nisu uspeli. Najbolji igrač je svakako Grujić, već pomenute odlične pokretlljivosti i visine, izuzetne muskulature za svoje godine, ali bez formirane napadačke igre. Dosta je pokušavao na agresivnost, imao jedno lepo zakucavanje, ali mu nijedan segment igre nije na zadovoljavajućem nivou. Imao je i teškog suparnika. Slična je situacija i sa Glišićem. Poznato je da je bio najmađi igrač u kadetskoj reprezentaciji i ovde je sigurno jedan od mlađih, ali već jedan od najviših, a igra na poziciji krila. Ukoliko bi porastao nekoliko centimetara, obećavajuće fizikalije bi mogao da iskoristi u budućnosti.
U Ciboni se istakao Arapović. Laici bi rekli da mu je lako da igra protiv slabijih, ali koliko izgleda jači toliko izgleda i košarkaški pismenije u odnosu na protivnike. Nije koristio snagu kako bi pravio prednost već zanje, tako da se od njega mogao videti i šut sa poludistance, šut od tablu iz okreta, igra leđima, asistencije, čak i iza leđa i preko glave. Pun paket. Ako bi čovek tražio neku slabost bila bi to, možda, pokretljivost.
Slična je situacija i sa Mazalinom. Levoruk, odlične tehnike i driblinga, sjajnog smisla i pregleda, igrač sličan Šariću. Treba li reći da izgleda kao da je imao tri sezone seniorske košarke?
Sama igra je, očekivano, bila sa dosta grešaka i tehničkih i igračkih, poteklih iz neiskustva, više nego neznanja. Konačan rezultat je bio 80:58 za Cibonu. Po svemu viđenom, dali bismo prolaznu ocenu da nismo gledali drugu utakmicu.
Da će drugi meč biti drugačiji videli smo već na zagrevanju. Rusi izgledaju kao seniori, jaki i brzi. Ovo je donekle i opravdano, s obzirom da imaju pet igrača rođenih 1995. godine. Sa druge strane Barselona, legija stranaca. Pgledajte samo sastav i sve će biti jasno. Ipak, jedan momak izgleda drugačije od svih, a to je Milovan Drašković. Doveden iz KK Podgorrica, "Vijesti" su o njemu pisale kao da je milionski transfer, a i ima telo od milion dolara. Visok, viši od drugih, dugih ruku i nogu, a opet izgleda najpokretljivije. Usudili bismo se reći da je u rangu Nemanje Aleksandrova iz kadetskog doba. Izdvojili bismo još jednog igrača. Jedini crni Srbin u svim selekcijama reprezentacije, Stefan Peno. Tokom zagrevanja se stekao utisak da će Barsa da dominira.
I ovaj meč je počeo prema očekivanjima, a onda su na scenu stupila braća Kliundikov, plejmejkeri. Dominirali su, posebno mlađi Taras, koji je zamenio brata Nikitu, zbog problema sa ličnim greškama. Stekao se utisak da sve dobro što urade Rusi polazi od njega, u svakom napadu ima učešće, a nije se činilo da "carini" loptu. Igra takvim intenzitetom i brzinom kao da ima motor. Slično i Barsa. Ne izgledaju fizički jaki, ali sve vreme je to igra punog tempa, trčanja, brzog istrčavanja kontri. Kao da im primarni cilj nije da pobede, nego da odigraju planirani broj napada, da naprave unapred dogovoreni broj izolacija za svakog igrača. Bez obzira što nisu pobedili, činilo mi se da su ostvarili najviše planiranog. Drašković je mogao sve, da šutne i za tri i za dva, "ispoštovan" kad god je imao prostora, a jedino nije igrao leđima ka košu. To nije bilo zbog toga što ne može, već zbog toga što tako uopšte ne igraju.
Svakako da je nas najviše zanimao Peno. Najmirniji igrač u timu, najboljeg šuta, a i tehnički u samom vrhu. Da li je jedan ili dva? Nema igru dvojke, ali ni brzinu jedinice. Nijednom nije probio do kraja na obruč. Da nije crn podsećao bi na Tepića.
Drugog dana su odigrani dueli između Cibone i CSKA, te Partizana i Barselone.
Prvi duel predstavljao je obračun ekipe okupljene oko dva čoveka, protiv timske, ratničke ekipe solidnih i čvrstih individualaca. Pitanje je bilo kako će Cibona odgovoriti na intenzitet odbrane CSKA, na njihov napadački tempo. A kako su odgovorili govori podatak da su prvu četvrtinu dobili superiorno 29:11, nošeni, naravno, klasom svog dvojca, uspešno završivši skoro svaki napad. Ali, kako su dobro igrali prvu četvrtinu tako su drugu igrali loše, neprecizno i neorganozovano, dozvolivši da glavnu ulogu preuzme CSKA, pa se na poluvreme otišlo sa prednošću Rusa 37:34.
Ako su u prvoj četvrtini dominirali Arapović i Mazalin, onda je treća četvrina bilo šou jednog čoveka, igra koju bi rado, da mogu, prikazali i mnogi seniori. Arapović je dominirao sa ubačenih 10 poena u četvrtini, pogođene dve trojke. I ko zna koliko poena bi postigao i u četvrtoj da nije morao da izađe zbog pet ličnih grešaka na samom njenom početku. Ovim činom utakmica je još više dobila na neizvesnosti, koja je kulminirala napadom ruske ekipe za izjednačenje ili pobedu pri rezultatu 66:64 za Cibonu. Međutim, nepreciznost Rusa ponovila se i u poslednjem napadu iz jednog teškog šuta, pa je Cibona pogođenim samo jednim bacanjem, nakon faula, osigurala pobedu i velike šanse da osvoji turnir.
Konačno, ova utakmica je pokazala šta odvaja prirodne talente od radnika. Arapović ne dominira ni izgledom, ne pravi ništa spektakularno, ne hvata lopte na vrhu table, ali sve što radi je graciozno. To nije momak od kojeg se očekuje da krpi rupe u svom znanju. Napadački je potpuno zaokružen, od igre leđima, preko šuta , napada licem ka košu. U njegovoj igri ima i finte i vica, snalažljivosti, ali u osnovi svakog poteza je tehnika.
Slično je i sa Mazalinom. Spoljni igrač građe krilnog centra, u osnovi napadač licem, uz to levoruk, iako viši od konkurenata lako se oslobađa fiintom, sigurno igrač sa najviše realizovanih ulaza do samog koša u prethodna dva dana. Jedini znak pitanja je šut, zna da zakaže i sa linije slobodnih bacanja.
Drugi meč, druga prilika da vidimo najbolje naučeno u školi koja je dala braću Gasol, Navara i druge španske asove. Ovoga puta protiv Partizana sa Magdevskim. I opet repriza prethodnog dana u rezultatskom smislu za Partizan. Barselona je uspešno koristila svoju visinu, brzinu, a nedostatak snage, karakterističan za obe ekipe, nije se osetio. Rezultatski, Partizan je samo u početku bio u vođstvu, ali je Barselona dobila svaku četvrtinu, a na kraju i meč sa ubedljivih 84:69. Po efikasnosti su se izdvojili Hakansen (17p), Garsija (14p) i Drašković (13p) u Barseloni, te Magdevski sa 23 koša u Partizanu.
Značajno je napomenuti da su utakmice drugog dana odigrane u novootvorenoj sportskoj dvorani "Peki", uz prisustvo oko 1.000 gledalaca koji su dali smisao i uveličali ovaj spektakl.
Organizator ovog događaja je košarkaška fondacija "Fenix", osnovana od strane grupe entuzijasta iz Istočnog Sarajeva koja se organizovanjem istog događaja prethodne godine upisala na košarkašku mapu, a ove isti događaj podigla na viši nivo. To je prepoznato i od strane lokalnih vlasti, a nadamo se i košarkaške publike. Konačno, kvalitetu događaja doprinose i dva novoizgrađena sportska objekta u kojima se održava takmičenje.
U nedelju su na programu utakmice između Barselone i Cibone (17h), odnosno CSKA i Partizana (19.15h).
SASTAVI TIMOVA
CSKA: Aleksandar Gankevič, Pavel Sizov, Sergej Žulkov, Artem Sokolov, Nikita Kliundikov, Taras Kliundikov, Dimtri Semenas, Aleksandar Gavrilov, Mihail Malejkov, Andrej Koroliatin, Dmitri Dobroinin, Timofej Jakušin. Trener: Aleksej Žukov
Partizan: Igor Ilić, Miloš Glišić, Dimitrije Spasojević, Branislav Vujadinović, Filip Aničić, Nikola Tanasković, Nemanja Kapetanović, Andrej Magdevski, Jovan Grujić, Aleksandar Ilkić, Ivan Bojanić, Mateja Milinković. Trener: Goran Tadić
Cibona: Bruno Skokna, Gordan Njegovan, Luka Obrvan, Filip Palac, Lovro Mazalin, Mateo Jurković, Bruno Španja, Luka Mandić, Marko Arapović, Nik Slavica, Filip Kvesić. Trener: Josip Sesar
Barselona: Feran Mas Fere, Alehandro Mazaria Gomez, Adnan Ilić-Omeragić, Haume Soroja Galera, Mark Garsija Antonel, David Martinez Kosta, Lude Hakason, Arnau Triginer Salanas, Nedim Đedović, Stefan Peno, Milovan Drašković. Trener: Mark Kalderon Himenez
