Večerašnjim okršajem Laboral Kuće i Neptunasa počinje 58. sezona borbe za klupskog prvaka Evrope. Ovo takmičenje je u skoro šest decenija dugoj istoriji često menjalo svoj naziv i format, ali ostao je ukus prestiža za najznačajniji pehar u košarci Starog kontinenta.
Ključne stvari u odnosu na bližu prošlost ostaju iste. Evroliga je i dalje pod upravom ULEB-a, organizacije koja je u mnogim stvarima u raskoraku sa FIBA-om, što je svakako velika mrlja na samo takmičenje. Đordi Bertomeu iz godine u godinu uvodi mnoge novine a verovatno i najvećim košarkaškim fanaticima često nije jasan način izbora učesnika ovog takmičenja, počevši od konfuznog rangiranja koeficijenata, preko neodređenog sistema izdavanja licenci i subjektivnog izbora pri deljenju specijalnih pozivnica. Nije sporno da će se za titulu boriti najbolji evropski timovi, ali ignorisanje rezultatskih elementa i insistiranje na marketinško-ekonomskom momentu ostavlja gorak ukus za mnoge koji košarku u Evropi i dalje gledaju na stari način.
Format takmičenja je nepromenjen u odnosu na prošlu sezonu, 24 ekipe su podeljene u četiri grupe od po šest, a po četiri najbolje iz svake grupe idu u TOP 16 fazu koja počinje na prelasku u novu kalendarsku godinu. Tada se prave dve grupe od po osam ekipa, a četiri najbolje iz svake grupe idu u plej of koji će dati četiri učesnika Fajnal fora koji će se održati prvog vikenda maja 2015. godine.
Titulu prvaka brani Makabi koji će ove sezone biti u daleko skromnijem sastavu. U odnosu na tim koji je proletos u Milanu šokirao Evropu, više nema sjajnog trenera Dejvida Blata, kao ni nosilaca igre Rikija Hikmena, Džoa Inglsa, Tajrisa Rajsa i Šona Džejmsa. Nova imena u -Ponosu Izraela- su svakako velika pojačanja (Markiz Hejns, Džeremi Pargo, Brajan Rendl, Aleks Marić), ali zaista teško je očekivati ponavljanje prošlosezonskog podviga.
Vice-šampion Real iz Madrida je većim delom prošle sezone bio ubedljivo najbolja ekipa Evrope, ali na kraju su poklekli. Ove godine sastav je podjednako dobar, jedini pravi gubitak je Nikola Mirotić, a imena Jonasa Mačiulisa, Gustava Ajona i Andresa Noćionija garantuju ponovo jak "kraljevski klub". Od ostalih španskih timova najopasnija je Barselona. Katalonci su na već jak tim dodali proverena imena (Džastin Dolmen, Dešon Tomas, Tibor Plajs, Tomaš Satoranski) pa će ponovo biti jedni od glavnih favorita za titulu. Tako nešto se svakako ne može reći da Unikahu, Laboral Kuću i Valensiju koji će sigurno biti tvrd orah za sve, ali ipak bez dovoljno kvaliteta za samu završnicu.
Možda i najzanimljivije evroligaške priče za ovu sezonu stižu iz Istanbula. Turski giganti iza sebe imaju niz loših sezona sa velikim očekivanjima, ali ovaj put postoji razlog za optimizam. Dok se Anadolu Efes sa Dudom Ivkovićem okrenuo nešto mlađem timu sa velikim brojem talenata (Dario Šarić, Čedi Osman, Furkan Korkmaz), Fenerbahče Ulker je u prelaznom roku pokupio gotovo sve najbolje u Evropi i već postojećem drim timu dodao je Bogdana Bogdanovića, Hikmena, Endrua Gaudloka i Jana Veselija. Željko Obradović je prethodne sezone upoznao svoj novi tim, a ove godine otvoreno juriša na titulu prvaka. Uz njih, standardno opasan biće i Galatasaraj.
Pored Istanbula, jedini grad sa više od jednog predstavnika u ligi je Atina. Panatinaikos i Olimpijakos polako popuštaju u finansijskoj trci sa bogatim turskim i ruskim tržištem, ali uz veliko iskustvo i fanatične navijače ponovo će biti opasni, pa čak i za eventualno veliko iznenađenje.
Uz Turke, poslednjih godina finansijski najbolje stoje ruski klubovi. Poredak vodi CSKA koji će ponovo uz roster osvežen sa nekoliko novih igrača (Nando De Kolo, Manučar Markoišvili, Demetris Nikols) jurišati na samu završnicu. Nižnji Novgorod debituje na velikoj sceni, a Uniks iz Kazanja će imati standardan problem da veliki broj skupo plaćenih igrača pretvori u funkcionalnu celinu.
Potencijalno iznenađenje sezone dolazi iz Milana. Ekipa Emporio Armanija je i prošle godine bila hit, a ovaj put na standardno jezgro stigli su Linas Kleiza i Maršon Bruks, igrači koji bi mogli da donesu novu dimenziju u igri italijaskog prvaka. Sa druge strane, Dinamo Sasari će poput Nižnjeg debitovati u elitnom takmičenju i sigurno nema prevelike ambicije.
Iz Nemačke nam stižu Bajern i Alba koji će pod vođstvom srpskih trenera (Svetislav Pešić i Saša Obradović) sigurno igrati disciplinovanu košarku uz pune dvorane, što je za vođstvo Evrolige pun pogodak obzirom na ambicije širenja na do sada ne preterano popularna tržišta. Potom sledi grupa ekipa koje su finansijski i igrački u donjem delu lige (Limož, Crvena zvezda Telekom, Cedevita, Žalgiris, Neptunas, Turov) i kojima će borba za TOP 16 fazu biti glavni cilj sezone.
Ljubitelji košarke u Srbiji će, uz utakmice Crvene zvezde Telekom, svakako pratiti i igre srpskih igrača u ostalim klubovima, a ove sezone ih je ukupno 13 (Nenad Krstić, Miloš Teodosić, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Vladimir Lučić, Zoran Erceg, Ivan Žigeranović, Uroš Nikolić, Nemanja Jaramaz, Vasilije Micić, Duško Savanović, Vladimir Štimac).
Završni meč sezone igra se 15. maja, a domaćin fajnal fora je Madrid.
(foto: Eurosport)
