Pozdrav svim čitaocima "MVP" portala i ovog Bloga. Samo što se završila jedna sezona, evo nas nadomak nove. Svima nama koji se ozbiljno bavimo košarkom ona je celogodišnja preokupacija. U toku sezone standardno, treninzi, utakmice, van sezone individualan rad, u toku odmora, briga o klubu za narednu sezonu... U svakom slučaju - puna glava košarke sve vreme.
Često stariji ljubitelji košarke, komentarišući utakmice i igrače, konstatuju kako se u njihovo vreme igralo mnogo lepše i kako igrači u danas nisu kreativni. Oni su u svoje vreme. kažu, igrali basket po ceo dan i tu kupili trikove koje bi kasnije primenjivali u igri.
Prva konstatacija je verovatno i tačna, čast izuzecima. Košarka se pretvorila u industriju, težak fizički rad, u kome su razmišljanje i kreacija postali krajnje nepoželjne osobine u igrača. Najbitnije je da je da budeš maksimalno spreman, da možeš da provedeš 40 minuta u stavu i da slepo slušaš trenera. Naravno, spremnost igrača, posvećenost odbrambenim zadacima i izvršavanje trenerovih direktiva se podrazumevaju. Bez toga nema košarke. Ali, čini se nekako da je sve to otišlo u ekstrem, pa danas, u 21. veku, imamo utakmice koje se završavaju sa po 60 postignutih poena obe ekipe. Jake odbrane? Verovatno. Slabi napadi? Sigurno.
Tu dolazimo do druge konstatacije, koja se tiče basketa, aktivnosti koja je, najverovatnije, sve nas odvela na košarku. Oštećena tabla, neravan teren, niži koš na koji i elegantno popunjeni zakucavaju, viši koš koji i odbojkaši teško dosežu, bez mrežice, sa mrežicom, metalnom, od pertli... Sve je to deo krajolika basket terena. Otkad sam počeo da se bavim košarkom, basket je nešto što mi pričinjava veliko zadovoljstvo, ali i nešto što mi pomaže da unapredim i bolje shvatim igru pod obručima. Bez obzira na to je li protivnik na basketu visok ili nizak, atletske ili rekreativne građe i spreme, profesionalni košarkaš ili vlasnik samostalne trgovinske radnje, uvek možeš da naučiš nešto novo ili pokupiš neki trik. Tu jednostavno nije bitno odakle si i čime se baviš. Ili možeš da probaciš loptu kroz obruč, nešto što je devalvirano u današnje vreme, i da pobeđuješ u uzastopnim basketima ili potraži drugi teren. Toliko je jednostavno. Tu plejmejker igra blizu koša, centar šutira trojke, rekreativac daje savete, a košarkaš se muči sa likom iz kraja koji je poslednji put promašio prošlog leta.
Na basketu koji ja igram poslednjih par godina paleta učesnika je prilično šarena - od bivših NBA košarkaša, igrača koji igraju na vrhunskom nivou već dugo vremena, momaka koji igraju u nižim ligama, košarkaških entuzijasta, pa do PR-ova modnih agencija, malih preduzetnika, doktora i tako redom. Zajedničko za sve nas je ljubav prema sportu i želja za takmičenjem. Atmosfera je uvek pozitivna, a takmičarski naboj uvek izražen, ali se granica ukusnog i sportskog nikada ne prelazi. Svi rade sve i svačijoj igri to daje dodatnu dimenziju, a basketu zabavnu stranu.
U svakom slučaju, mislim da je basket jako koristan za sve košarkaše, bez obzira na godine, ime i kvalitet, jer se čitavog života uči, a basket je besplatna životna škola košarke. Možeš da istrčiš, zabaviš se, eventualno naučiš nešto novo, a sve to radeći ono što najviše voliš. Sve to bez pritiska, koji je, nažalost, sastavni deo posla košarkaša u današnje vreme.
Srdačan pozdrav do sledećeg javljanja. Nadam se da ćete uživati u prijatnijem vremenu i dobrom basketu, a od septembra i u uspesima i dobrim igrama naše reprezentacije na Evropskom prvenstvu. Uzdravlje!
(foto: MVP / Stefan Komadinić)
