(BLOG) Milan Mažić: Šta može da se kupi za 0.14 evra?

Inspirisan člankom iz magazine "KOŠ" od pre neki dan, u kome je razvlačena priča o štrajku slovenačkih sudija zbog "nekih 14 evrocenti", za koliko su im umanjeni putni troškovi, savest mi nije dala mira pa sam rešio da malo dublje uđem u problematiku i pokušam da objasnim stav ljudi u sivom u zemlji šampiona Evrope iz jednog drugog ugla.

Naime, još po završetku prošle sezone, a pre dugog toplog leta, počela je da se zateže situacija oko putnih troškova slovenačkih košarkaških sudija, koje je Savez, bez ikakvih konsultacija sa istima, srezao za 0.14 evra. Iako odluka nije u skladu sa zakonima Evropske unije, koji nalažu da se za službena putovanja isplaćuje 0.37 evra po pređenom kilometru u slučaju da se koristi sopstveno vozilo, iako su košarkaške sudije iz Slovenije uredno pristale i na manji iznos (mislim 0,32 evra po kilometru, ali nemojte da me držite za reč), Košarkaški savez Slovenije, na čelu sa prvim operativcem gospodinom Rašom Nesterovićem, nije imao sluha za ljude u sivom i njihovo mišljenje. Čak je iz istog tog saveza data inicijativa, da radi smanjenja troškova klubova, utakmice mlađih kategorija do određenog nivoa sude klupski funkcioneri ili treneri (čitaj: ko je u sali i ima pištaljku)!

Da bi svima bilo jasno kakvo je stanje stvari vratiću se malo u prošlost, u vreme kada je prvi operativac istog saveza bio gospodin Istok Rems, sada čovek odgovoran za delegiranje sudija u ABA ligi, inače jedan od boljih evropskih sudija svojevremeno. Naime, uz razvoj Saveza i košarkaškog sporta, još tada je Istok radio na jačanju sudijskog kadra i nepristrasno mogu da kažem da je postavio slovenačke sudije veoma visoko na svim nivoima takmičenja u Evropi. Još tada su se sudije organizovale u neku vrstu udruženja (neformalnog), koje je radilo pre svega na edukaciji sudija, ali i zaštiti njihovih interesa.

Koliko je bitno imati neutralan sudijski kadar, na koji ne mogu da utiču veliki klubovi, Remsu je bilo veoma jasno. U isto vreme u regionu (ex YU) prvo su reagovale hrvatske sudije, a za njima i srpske, koje su napravile zvanična udruženja. Da podsetim, u Hrvatskoj za vreme predsednikovanja savezom od strane gospodina Danka Radića, člana velike petorke ex-YU sudija, a u Srbiji za vreme dok je glavni operativac bio gospodin Peđa Bojić, koji organizovanje sudija nije branio, ali nije ni podržavao. Da podsetim glavnu inicijativu za srpsko udruženje je dao pokojni Tiho Bubalo, u vreme dok je bio direktor Prve lige Srbije, jer je i njemu bilo jasno da samo jake i organizovane sudije mogu bez pritisaka i uticaja velikih klubova kvalitetno da rade svoj posao.

Danko je dovoljno osnažio udruženje sudija u Hrvatskoj i organizovao ih na visokom nivou (iako je imao dosta jaku opoziciju), podigao nivo edukacije i jednostavno nije sprečavao razvoj sudijskog kadra. Njegovim odlaskom rad sa sudijama je preuzeo gospodin Sreto Radović, koji će, ubeđen sam (jer čoveka znam) da nastavi istim stopama, iako ima jaku opoziciju i to ne samo u Savezu, već i među kolegama.

U Srbiji su operativci Saveza (pogotovo odlaskom Peđe Bojića) počeli strateško urušavanje Udruženja, pa smo došli do nivoa da isto više ne postoji. Svi ključni momenti u kojima je urušavanje udruženja u svim pomenutim zemljama počelo su vezani za promenu vlasti na nivou federacijea, dolaskom bivših igrača na mesta prvih operativaca ili predsednika saveza. Zašto ovo naglašavam? Pa jednostavno: jednom igrač - uvek igrač, teško menja određene stavove i na pravi način se ne upušta u menadžerske košarkaške pozicije. Igrači generalno ne vole sudije dok su u patikama, pa nastavljaju da ih ne vole i kasnije kada su u foteljama.

Da potkrepim prethodnu tezu, sam sam bio svedok (čak akter) više uzaludnih pokušaja da se Udruženje sudija u Srbiji oživi i aktivira, ali osim pustih obećanja pojedinih ljudi iz Saveza ništa se nije desilo. U Srbiji, više nego bilo gde, valjda pod uticajem loše genetike (kako kažu pusti Srbina na Srbina i pobiće se sigurno), same sudije su dodatno neslogom urušavale organizaciju. Ovde pre svega mislim na naše najbolje sudije, od kojih svako "udara u svoju tikvu".

Elem, u Sloveniji su stvari daleko drugačije. Po mojim skromnim saznanjima, od oko 270 sudija, koji u Sloveniji sude košarku na svim nivoima, njih oko 270 je bilo jedinstveno u stavu da ne pristanu na smanjenje putnih troškova. Tek četvorica sa FIBA znakom su uslovljeni suspenzijom na međunarodnom nivou, pa su bili "tu i tamo”. Čovek koji je zastupao slovenačke sudije, gospodin Andrej Jelen (inače bivši međunarodni sudija i sadašnji međunarodni delegat) je ponajviše stradao, jer ga je matični savez opozvao (čitaj suspendovao) usred upravo završenog Evropskog prvenstva, gde je radio posao instruktora, ali ništa nije stopiralo slovenačke sudije da ostanu jedinstvene. Moj prijatelj i najbolji aktivni sudija u sloveniji, Sašo Pukl, je stao ispred svih kolega i svima pokazao kako izgleda biti lider - na terenu i van njega!

Neko je pitao da li je moguće da će košarkaške sudije u Sloveniji zbog "pišljivih" 0.14 evra da stopiraju sva košarkaška takmičenja u zemlji, a niko da li je moguće da Košarkaški savez Slovenije dovodi sebe u situaciju da zbog 0.14 evra stopira sva košarkaška takmičenja... Sve zavisi od pozicije iz koje se gleda. Sram bilo slovenačke košarkaške sudije - govorili su jedni. Sram bilo Košarkaški savez Slovenije, kažem ja. U stvari, ljude kojima je na pamet palo da pokrenu ceo proces, a koji je doveo do takozvane obustave rada.

Sada stvarno, šta može da se kupi za 0,14 evra?

Na primer jedinstvo svih košarkaških sudija u Sloveniji. Može da se kupi jasna poruka koja je poslata svima - kada dirate u jednog sudiju potkačili ste njih 270. Može da se razmišlja i koliko je teško napraviti neki pritisak na sudiju na terenu, da li se pritiska jedan ili 270 njih? Možda može da se kupi regularnost takmičenja, da se izbriše uticaj svih na sudijski kadar - i klubova i publike i Saveza. Možda može da se kupi bezbednost svih sudija u Sloveniji. Možda mogu da se kupe svi novinski stupci koji se bave ovom ili onom odlukom sudija, ovom ili onom vezom sudija sa klubovima i da se isti ti stupci iskoriste za košarku? Možda mogu da se otkupe sve psovke upućene arbitrima i da se zamene aplauzima igračima i trenerima? Mnogo toga za malo para...

Ono što sigurno tih "pišljivih" 0,14 evra kupuje je mir sudija i uverenje da nikada nisu sami. Na terenu i van njega. To im daje hrabrost i snagu da na najteže utakmice, svako na svom nivou (od petlića do seniora), izađu na teren i daju svoj maksimum, rasterećeni pritiska sa kojim košarkaške sudije žive u ovom regionu.

Moju braću Hrvate neću da pominjem, jer ne znam zasigurno kako sada tamo stvari stoje u sudiskoj organizaciji, ali ovde znam. Ovde će sudiju da prebiju, a na početku sledećeg kola od sedam utakmica koje bi trebalo da se igraju njih pet će da zakasni 15 minuta u znak protesta (kako je ranije i dogovoreno), a dve neće. Ovde će sudijske takse da stoje 10 godina na istom nivou, a da nikome ne padne na pamet da pokrene to pitanje. Ovde će sudije da se dovoze maricama na utakmicu, a veći deo sudija će da navija da ih ne dovezu bezbedno. Ovde će veći deo sudija da otvori "Žurnal" svake nedelje da vidi ko je od kolega opleten od strane nekog novinara ili čelnika kluba. Ovde sudija zavisi od čoveka koji redovno ide na konsultacije kod čelnika jednog od klubova, kako bi napravio strategiju sudijskog kadra...

Da ne nabrajam više, jer svaka od ovih rečenica je za mene novi blog o kome mogu da pišem… Ima vremena.

I da završim na pravi način. Kapa dole moje drage kolege "sodniki"!!! Ceo region može samo da vam zavidi, a sve košarkaške organizacije da se češkaju i zapitaju da li da ikoga od vas napadaju sledeći put. Pokazali ste celoj Evropi šta je jedinstvo i kako sudije mogu da se izbore za sve svoje članove i sve svoje zahteve.
A vi moji doskorašnji sapatnici (ne mogu vas sve nazvati kolegama) u Srbiji, ostanite u istom ritmu. Neka svaka šuša odlučuje o vašoj sudbini, sagnite glavu i gledajte svoja posla, jer to je baš ono što pojedinci sa velikm uticajem u srpskoj košarci i žele!

(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)