(BLOG) Milan Mažić: Kolege zlata vredne

Prošao je jedan utorak bez bloga i verujem da je laknulo mnogima koji muzu košarku i o istu se permanentno ogrešuju, ali se nadam da je vama, pravim ljubiteljima najlepše igre, blog nedostajao. Ipak je Sveti Nikola komandovao taj dan i nije bilo vremena za pisanje, što svakako neće uticati da se već ovog utorka vratimo u pravi ritam.

Iako sam ne tako davno pištaljku okačio o klin, osećam se kao da je prošla čitava večnost od kada ne trčkaram po košarkaškim terenima. Da me ne shvatite pogrešno, većim delom mi ovo uopše ne nedostaje, jer napokon imam vikende koje mogu da posvetim nekim drugim ljudima, koji nisu u košarci. Tek sada i iz ove perspektive sam shvatio nivo odricanja svih nas koji se košarkaškim suđenjem bavimo i koliko smo sebe u stvari dali igri pod koševima.

Baš to me je nagnalo da u ovom blogu pomenem jednu malu grupu eksperata koji su bili uz nas na svim vrućim terenima (i onim drugim), štiteći nam leđa i isto tako provodeći vreme pored terena umesto sa svojim najmilijima, a to su pomoćne sudije. Još kada sam polagao za zvanje košarkaškog sudije davne 1991. godine jedno od pitanja na testu je bilo: koliko sudija sudi utakmicu? Banalno pitanje, misliće neki (tada treći sudija nije bio ni u najavi) na koji bi svako ko iole prati košarku mogao da odgovori. Međutim, u stvarnosti broj sudija je mnogo veći nego tadašnjih dvojica.

Pomoćne sudije su deo sudijske ekipe i sudijskog esnafa. To je grupa ljudi koja sebe nije videla na samom terenu već pored njega, za zapisničkim stolom, radeći odeđene poslove bez kojih nijedna utakmica ne bi mogla da se odigra. Da ne počinjem od kraja, počeo bih od činjenice kako se postaje pomoćni sudija i čemu uopšte pomoćne sudije služe.

Veliki deo Pravila igre je baziran na tehničkim činjenicama i na velikom broju mesta se pominje veme za igru ili peiod napada. Čak preko 50 odsto pravila u nekom segmentu prepoznaje ulogu pomoćnog sudije. U ranijim edicijama Pravila igre pomoćnih sudija je bilo tri, dok je pre desetak godina uveden četvrti član ekipe. Uz pomoćne sudije sedi i delegat utakmice koji kontroliše njihov rad, mada je na određenim takmičenjima ta funkcija ukinuta. Ovim potezom sva takmičenja koja "ne vide delegata" još veću odgovornost prebacuju na pomoćne sudije.

Pa da objasnimo ko su te pomoćne sudije i kakva je nihova uloga u sudijskom timu. Za početak, kada se neko odluči da postane sudija u samom startu ima mogućnost izbora - da li da postane sudija na terenu ili van njega. Uglavnom je na svakom polaganju za zvanje sudije bar 20 odsto onih koji bi da postanu pomoćne sudije. Oni na polaganju teorijskog dela ispita polažu specifične testove koji podrazumevaju one segmente koji su posebno zastupljeni u obavljanju posla pomoćnog sudije. Da napomenem, oni koji su stekli zvanje pomoćnog sudije ne mogu da sude utakmice na terenu, dok je svaki sudija na terenu obavezan da zna i ono što pomoćne sudije rade (mada ne u toj meri).

U prošlom veku, u vreme kada sam ja polagao za zvanje sudije, broj pomoćnih sudija je bio veoma mali, pa smo mi, mlade aktivne sudije, radili za zapisničkim stolom, gledajući utakmice i dolazeći u prvi kontakt sa velikim utakmicama i velikim sudijama koje ih sude. Meni je ovaj period mnogo značio i koristio sam svaku situaciju da kao pomoćni sudija budem na nekoj prvoligaškoj utakmici. Vremenom je grupa pomoćnih sudija porasla, pa sada nema potrebe da se aktivne sudije uključuju u njihov rad.

Kako sam već napomenuo, na utakmici je prisutno četvoro pomoćnih sudija sa sledećim zaduženjima: Zapisničar, Pomoćnik zapisničara, Merilac vremena i Merilac 24 sekunde. Svako od ovih zvanja sa sobom vuče i gomilu propratnih odgovornosti i zadataka od kojih su neki manje, a neki više vidljivi na samoj utakmici. Svaki zadatak vuče ogromnu odgovornost koje su svesne, mislim, samo sudije. U svojoj sasvim dovoljno dugačkoj karijeri sretao sam se sa velikim brojem raznoraznih organizacija pomoćnih sudija i sa raznim stilovima rada timova za stolom. I naučio sam veoma rano da dobar tim pomoćnika može da ti olakša posao na terenu u velikoj meri, ali da loša ekipa pomoćnih sudija može da napravi ozbiljan karambol. Uglavnom, najkomformnije sam se osećao u Beogradu pre svega, a onda i u većini gradova po Srbiji, jer sam znao da vreme utakmice mogu posvetiti samo svom poslu, a ne kontroli uređaja i rezultata.

Zapisničar je "vođa tima" i nekako se uvek vodilo računa da pomoćni sudija koji vodi zapisnik bude toliko iskusan da bi mogao da reši probleme u koje eventualno upadne cela ekipa za stolom (bar je tako bilo u moje vreme). Zapisničar je, kako mu i ime kaže, odgovoran za vođenje zapisnika za vreme utakmice, što je jedini validan dokument. Zapisnik se na nekim međunarodnim takmičenjima vodi i u elektronskoj formi, što ne menja svrhu zapisničara, već samo menja njegov "stil" rada. Po pravilima igre, Zapisničar je odgovoran za zamene igrača tokom utakmice, iako ovaj deo priče uključuje ceo tim (kao i veći deo rada svakog od njih ponaosob) i međusobnu komunakciju svih za stolom. Zapisničar je odgovoran da se u zapisnik ispravno unesu spiskovi igrača i pratilaca ekipe, a tokom utakmice u zapisnik unosi lične greške igrača, iskorišćene tajmaute i tekući rezultat sa brojevima igrača koji su dali koševe. On je odgovoran i za strelicu naizmeničnog poseda, za odobravanje tajmauta ekipama, ali i da obavesti sudije kada neki igrač napravi petu ličnu grešku ili napravi dve nesportske ili tehničke greške (ili kombinaciju istih).

Pomoćnik zapisničara je najnovii član ekipe i generalno se delegira samo na važnija takmičenja, ne samo u Srbiji već svuda po Evropi. Pomoćnik zapisničara je odgovoran po Pravilima igre za tekući rezultat na semaforu, baš iz razloga da se lakše iskontroliše tekući rezultat sa zapisnika sa istim. Da podsetim, zapisnik u toku utakmice vidi samo zapisničar i pomoćnik zapisničara (i Delegat ako je prisutan), dok svi ostali vide semafor, iako je zapisnik jedini merodavan i zvaničan. Međutim, u Srbiji (bar koliko ja znam) tekućim rezultatom ne rukovodi Pomoćnik zapisničara, jer su tehnički uređaji, konzole kojima se rukovodi semaforom, tako napravljene da je ovaj posao potpao pod Merioca vremena. Pomoćnik zapisničara podiže tablice sa ličnim greškama igrača, a kod nas preuzima i odgovornost nad strelicom naizmeničnog poseda.

Merilac vremena je najizloženiji u celoj ekipi jer je njegov rad najvidljiviji, pa svaka greška ozbiljno može da utiče na sam tok utakmice. Dakle, Merilac vremena je preuzeo odgovornost nad rezultatom koji se vodi na semaforu, shodno tehničkim mogućnostima uređaja. Pored toga, on je odgovoran da pokreće i zaustavlja vreme igre, ubeležava lične greške igrača na semaforu, meri vreme tajmauta i ukucava još svašta nešto na semafor, u zavisnosti kakve se konzole koriste. U poslednje vreme na određenim utakmicama se koristi "precision time" sistem koji je napravljen da smanji greške koje izaziva brzina reakcije pomoćnog sudije, koji bi trebalo da pritisne taster za zaustavljanje vremena kada se oglasi sudijska pištaljka, odnosno taster za pokretanje vremena kada vidi da je sudija dao znak za to. Naime, sudije nose uređaje koji su povezani sa uređajem za merenje vremena, na način da ga zvuk pištaljke zaustavlja, dok same sudije pritiskom na određeni taster pokreću merenje vremena. Ipak i u ovim sistemima koji su zastupljeni samo na nekim međunarodnim takmičenjima Merilac vremena mora da isprati radnju sudije, u slučaju da tehnika zakaže, što se veoma često dešava.

Merilac vremena 24", odnosno vremena napada, ima najviše šanse da pogreši, a njegove greške mogu ozbiljno da utiču ne samo na rezultat, već i na celu atmosferu na utakmici, posebno na ponašanje trenera i klupa, koje po pravilu prvi vide njegovu grešku. Ceo posao merioca 24" se dodatno zakomplikovao uvođenjem 14" za napad ukoliko ekipa koja je u napadu ostvari skok i osvoji loptu, pa sad mora veoma strpljivo da čeka trenutak kada u skoku neko dođe u posed lopte, mada vremena u toj situaciji uglavnom nema.

Pored toga, pomoćne sudije su veoma važne u komunikaciji koju ostvaruju sa trenerima i pratiocima ekipe, obzirom na malo rastojanje između zapisničkog stola i klupa ekipa, ali i velikoj brzini kojom se utakmice odvijaju i munjevite odluke trenera, koji u celoj tenziji oko utakmice često zaborave na Pravila igre. Baš zdrav razum koji koriste pomoćne sudije u konfliktnim situacijama mogu da odvedu utakmicu u mirne vode ili podignu tenziju na novi nivo koji može da dovede do ozbiljnih problema na meču. Treneri često zaborave da samo zamenik može da zatraži zamenu (igrač koji bi trebalo da uđe u igru mora da traži zamenu od zapisničara) pa u brzini reakcije često priđu stolu sa zahtevom za zamenu, iako zamenik niti je spreman, niti je na svom mestu. Često se tajmauti traže i nakon što je prilika za tajmaut prošla, ali sve se ovo događa u žaru borbe. Pomoćne sudije moraju, baš kao i sudije na terenu, da budu hladne glave i veoma dobre procene kako će njihova reakcija da utiče na dalji tok utakmice.

Moram da napomenem da je komunikacija među pomoćnim sudijama najbitnija karika rada čitavog stola. Sama činjenica da je jednom treneru bliži Pomoćnik zapisničara, a drugom Merilac 24" (ovo važi i za zamenike koji često ni ne obaveste pomoćne sudije da je zamena zatražena, već samo sednu na stolicu za zamene) govori da bez jasne komunikacije među pomoćnim sudijama nema šanse da se posao uradi kako bi trebalo. U svakom trenutku pomoćne sudije moraju jasno da komuniciraju i mora tačno da se zna redosled komunikacije, specijalno na bitnim i važnim utakmicama kada u hali sve vri i ne čuje se ni sopstveni glas. Često usled velike buke ni sudije na terenu ne čuju signal sa stola, što može jednu ekipu da dovede u ozbiljan podređeni položaj. Baš te situacije dobar zapisnički sto sa lakoćom rešava. Kao sudija sam mrzeo pomoćne sudije koje su u trenucima kada se lopta uvodi ostvarivale vizuelni kontakt sa svima osim sa sudijama na terenu, pa nikada nisam bio siguran da li je sto spreman da se utakmica nastavi ili ne. Stalni vizuelni kontakt sa pomoćnim sudijama, što je u genima srpskih pomoćnih sudija, daje sudiji veliku sigurnost da su u njegovom timu još četiri budna i spremna člana, koja će da rade sve da se utakmica završi kako bi trebalo.

Kako sam ranije rekao, najviše sam voleo da sudim utakmice u Beogradu, gde sam znao da nema nikakve potrebe da gledam u semafor ili sat za merenje napada svaki čas, jer će posao biti perfektno urađen. Sudije znaju da u ovakvim situacijama mogu potuno da se posvete svom poslu i da se skoncentrišu samo na ono što se događa na samom terenu. Zapisnici su uvek bili iscrtani kao šablonom i jedini naš posao u trenucima kada smo pored zapisničkog stola je bio da ispričamo neku šalu ili da se zajedno sa kolegama nasmejemo.

Baš te pomoćne sudije, beogradske pomoćne sudije, su prepoznate kao najbolje pomoćne sudije u Evropi pre par godina, kada su moje kolege za stolom bile deo Fajnal fora Evrolige! Prvi put u istoriji evropske košarkaške su pomoćne sudije bile neutralne i uz najbolje evropske sudije koje su bile na terenu učinili su ovaj spektakl kakvim dolikuje. Moje kolege iz svih delova Evrope znaju da u Beogradu ne moraju da brinu za rezultat, baš kao što moje kolege na KLS znaju da ne moraju da gledaju svaki čas u semafor kada sude u Kraljevu, Novom Sadu, Čačku...

Nadam se da sam ovim blogom bar malo uspeo da vam približim strast i napore koje ulaže ova mala grupa velikih stručnjaka i ljubitelja košarke, pre svega. Jer, iako mnogo ljubitelja košarke ne znaju da postoje, oni su važan i neizostavan šraf svakog takmičenja!

Za kraj bloga i kalendarske godine, svima vama koji iskreno volite košarku i posećujete najbolji košarkaški portal u regionu želim pregršt zdravlja, ljubavi i sreće u nastupajućim novogodišnjim i Božićnim praznicima! Čitamo se i u 2018. godini.

(foto: Privatna arhiva Milana Mažića)